Naslednik Bisernog ostrva na Tisi spreman da obnovi proizvodnju legendarnog vina "Krokan"

Naslednik Bisernog ostrva na Tisi spreman da
obnovi proizvodnju legendarnog vina "Krokan"

DOLARI ZA BIVŠU DEDOVINU

Američko-mađarski biznismen Ištvan Šauška, potomak Rohoncija, spreman je da u proizvodnju vina na nekadašnjoj dedovini uloži oko tri miliona dolara. Čeka se odgovor ministarstva poljoprivrede

(Foto: Alexander Chaikin/shutterstock.com)

Zvuči neverovatno, ali je ipak istina - potomak grofovske familije Rohonci, kojoj je 1946. godine nacionalizacijom oduzeto Biserno ostrvo kod Bečeja, spreman je da vrati staru slavu u proizvodnji "krokana", vina koje je ovaj deo Vojvodine "ucrtalo" na mape svetskih vinograda, a proizvođačima omogućilo da postanu ekskluzivni snabdevači, prvo bečkog, pa onda i većine ostalih evropskih dvorova.

Ištvan Šauška, praunuk poslednjeg Rohoncija, spreman je, naime, ukoliko mu republičko Ministarstvo poljoprivrede dozvoli da zakupi Biserno ostrvo, da u proizvodnju "krokana", odnosno revitalizaciju vinograda, uloži tri miliona dolara, pa je nedavno to i zatražio od ovog ministarstva, posredstvom novosadskog preduzeća "Europan".

- Šauška je zatražio da mu se oko 300 hektara zemljišta, koje je ranije bilo pod vinovom lozom, da u zakup - objašnjava Igor Gvozdenac iz "Europana". - Ovo zemljište bi, ako bude usvojen Zakon o restituciji, svakako trebalo da mu pripadne, pošto je "pravolinijski" potomak Rohoncija.

Mnogi Bečejci, inače, još uvek pamte legende o grofu Lipotu Rohonciju, koji je, u miraz dobio 650 jutara zemlje na Bisernom ostrvu, njegovom sinu Gideonu, koji je, osim što je Bečejce predstavljao u Ugarskom parlamentu, na ostrvo, iz Francuske, a možda i iz dalekog Alžira, doneo vrstu vinove loze muskat, neobičnog imena i još neobičnijeg ukusa - "krokan", i od njega, jedini u svetu, počeo da pravi vino.

Pamti se i da je, još 1880. godine, na Bisernom ostrvu, kroz vinograde "krokana" bila sagrađena pruga uskog koloseka, i da je iz kaštela na ostrvu, iz podruma sa specijalnim presama za vino i ogromnim buradima, istom tom prugom, "krokan" u flašama sa izlivenim grbom Rohoncija, bio otpreman na železničku stanicu u Bečeju, a odatle u svet.

- Posle smrti poslednjeg muškog Rohoncija - Gideona, 1929. godine, imanje je nastavila da vodi kćerka Etelka Šauška - ističe Gvozdenac. - Posed je 1946. godine, nacionalizovan, a Šauške su otišli da žive u Budimpešti.

Biserno ostrvo je, do sredine šezdesetih godina radilo kao samostalno društveno preduzeće, zatim je priključeno poljoprivrednom dobru "Sokolac", ali, kažu poznavaoci, "krokan" više nije bio onakav...

Sin Etelke Šauška, Kristijan, iz Budimpešte je u međuvremenu otišao u Ameriku, uspeo u poslu, obogatio se, a nedavno je u njemu proradila pradedovska krv zvalo ga je vina. Uložio je novac u proizvodnju tokajskik vina, koja se sada, na tržištu Japana i zapadne Evrope, prodaju po 80 dolara butelju odn pola litre, a zatim saznao da je njegova dedovina, Biserno ostrvo, posle nekoliko godina inflacije, sankcija, neodgovarajuće uprave, stečaja, i na kraju privatizacije, u, žalosnom stanju.

- Šauška je odlučio da pokuša da vrati dedovinu i napravio je plan revitalizacije Bisernog ostrvo vredan tri miliona dolara - objašnjava Gvozdenac. - Planom je predviđeno stalno zapošljavanje 15 ljudi angažgvanje oko 100 radnika tokom sedam meseci i proizvodnja "krokana" na tradicionalni način. Nadamo se da će mu Ministdrstvo izaći u susret, odnosno da će se "krokan" prodavati, kao i tokajska vina.

REZULTAT TAKMIČENJE

VINO od grožđa sorte muskat krokan, inače stonog, koja je, kako se priča, nastalo kao rezultat vinarskog takmičenja u pravljenju vina između Rohoncija i čokanskog vlastelina Lederera (tvorce poznate "ždrepčeve krvi"), pravi se samo na Bisernom ostrvu.

MINISTARSTVO PO SVOM

DRŽAVNO zemljište na korišćenje mogu dobiti samo domaća pravna lica ta da Kristijan Šauška može da postane korisnik zemljišta na Bisernom ostrvu, samo ukoliko preko svog domaćeg posrednika ponudi najbolje uslove, odgovorilo je juče "Novostma" resorno republičko ministarstvo.

U Novom Bečeju, međutim, kata star nekretnina još uvek ne funkcioniše, tako da će država ovu zemlju na korišćenje ponuditi tek kada je bude uknjižila u zemljišnom knjižnom sudu. Ostaje pitanje da li će Šauška do tada istrajati u svojoj nameri da vrati stari sjaj bisernom ostrvu.