Kako spasti privredni rast Srbije?

Svetska banka oborila je prognozu privrednog rasta Srbije za 1,3% u odnosu na januarska predviđanja ove međunarodne finansijske institucije. Prema junskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima rast BDP-a bi u ovoj godini trebalo da iznosi 3,2% i u narednoj 2,7%. Prema njihovom mišljenju globalni rast ograničen je ratom, novim merama protiv virusa korona u Kini, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim rizikom od stagflacije, odnosno od perioda slabog privrednog rasta i visoke inflacije.

Miladin Kovačević i Katarina Stančić u analizi "Ekonomske i finansijske posledice recesije u Evropi na globalnu i ekonomiju Srbije" navode da je realni rast BDP-a u Srbiji nastavio dinamiku iz 2021, tako da je u prvom kvartalu ove godine rast bio 4,3%. Za prvo polugodište 2021. procenjen je rast od 4%, što odgovara planiranom rastu za celu godinu u vreme usvajanja zakona o budžetu i fiskalnoj politici za 2022. Ipak, znajući za probleme sa kojima se suočava cela Evropa i naročito zemlje od kojih zavisi ekonomija Srbije, a koji su nepredvidljivi, rast od 4% za celu 2022. za sada je neizvestan.

- Srbija je u ovom momentu pred imperativom rebalansiranja budžeta i određenih korekcija fiskalne politike u skladu sa preporukama MMF-a, ali taj posao se može pokrenuti tek nakon formiranja vlade i parlamenta. Monetarna politika je započela restriktivne mere pre nekoliko meseci i sada je u perspektivi snaženja restrikcija u režimu ciljane inflacije radi obuzdavanja rasta cena. Zahvaljujući znatnim deviznim rezervama, monetarna politika je branila i braniće kurs domaće valute u odnosu na evro, a time je i u najefektivnijem kontrainflacionom režimu. Ipak, za održavanje fiskalne ravnoteže, dinamike već započetih infrastrukturnih radova i perspektive neekspanzivnog deficita javnih finansija, najveći problem je pristup i cena pozajmica na finansijskim tržištima - ocenjuju autori.

Izvozna, uvozna i investiciona zavisnost Srbije od Evrope, a posebno od velikih ekonomija kao što su Nemačka i Italija, je međutim vrlo izvesna. Prema MMF-ovim prognozama iz aprila 2022. Srbija će u ovoj godini imati rast od 3,5%, što se može oceniti kao optimistična prognoza. Pri tome, za Evrozonu je prognoziran rast od 2,8% u 2022. i 2,3% u 2023, što je za 1,1 procentni poen niže od prognoze date u januaru 2022. Rast nemačke ekonomije je prognoziran na 2,1% u 2022, što je za 1,7 procentnih poena niže od januarske prognoze. Rast italijanske ekonomije je procenjen na 2,3% što je za 1,5 procentnih poena niže nego od januarske prognoze.

- Ova smanjenja su posledica ukrajinske krize, ali ne pod pretpostavkom najgoreg scenarija koji bi došao sa embargom na uvoz fosilnih energenata iz Rusije (gasa i nafte). U slučaju sveobuhvatnog embarga na uvoz ovih energenata iz Rusije, Bundesbanka je prognozirala pad BDP-a Nemačke od 2% u ovoj godini. Sveobuhvatni embargo na energente iz Rusije bio bi korak ka recesionoj spirali Evrope, kojoj se za sada ne vidi kraj. Kako će završiti ekonomija Srbije u ovoj i narednoj godini ne zavisi direktno od snabdevanja domaćeg tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijama, koje u najvećoj meri zavise od snabdevanja prirodnim gasom pa i naftom iz Rusije. Srbija nije ugrožena snabdevanjem fosilnim gorivima, mada rast cena ubrzano uvećava spoljnotrgovinsku neravnotežu, to jest raste spoljnotrgovinski deficit. Snabdevanje gasom iz Rusije ne čini se problematičnim, a snabdevanje naftom obavlja se iz drugih zemalja proizvođača sirove nafte, a ne iz Rusije - navode autori.

Znatna prednost Srbije u odnosu na bliže evropsko okruženje je potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda. I ove godine Srbija će imati viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera koje će izvesti u okruženje, izveštava Politika. Sem toga, Srbija ima znatnu izvozno orijentisanu proizvodnju voća (jabuke i maline), od koje je veliki deo išao na rusko tržište.

Trenutno je ukupan izvoz u Rusiju umanjen za 25% zbog logističkih i drugih problema, ali će najverovatnije ta vrsta robe naći nove izvozne destinacije. Cene hrane su u neprekidnom porastu od sredine 2020, da bi u februaru ove godine dostigle rekordni nivo. Međutim, najviše su bila pogođena globalna tržišta žitarica i biljnog ulja, na kojima Ruska Federacija i Ukrajina imaju važnu ulogu. Cene su zabeležile posebno oštar rast u prve dve nedelje marta, kada su porasle za 20% u odnosu na februar, da bi zatim dostigle rekordne vrednosti u martu. Srbija je reagovala već krajem prošle godine robnim rezervama i odgovarajućom kontrolom cena nekoliko najvažnijih prehrambenih proizvoda (hleb, ulje, šećer, brašno, svinjsko meso) i kontrolom cena derivata nafte i gasa.