"Dun&Bradstreet": Srbija razvija nove modele za oporavak privrede u postkriznom periodu

"Dun&Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u novembarskom izveštaju zadržava Srbiji rejting od DB4d što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, navela je bonitetna kuća "Rating", koja ekskluzivno zastupa interese bonitetne kuće "Dun&Bradstreet" za područje Srbije i Crne Gore.

Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje D&B koristi u određivaju rejtinga zemlje su: politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik.

Rejting ovog meseca je smanjen Francuskoj i Portugalu, dok je povećan Tajlandu i Urugvaju. U regionu i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).

Kao odgovor na inflatorni pritisak Narodna banka Srbije nastavila je sa pooštrenom monetarnom politikom i sredinom oktobra NBS podigla referentnu kamatnu stopu. Povećanje inflatornog pritiska je podstaknuto rastom cena hrane, ali odražava i oporavak domaće potražnje kao i dalju depresijaciju dinara preko uvoznih cena (dinar je izgubio 11% svoje vrednosti u odnosu na evro od januara meseca i oko 40% od početka globalne finansijske krize).

Povećanje kamatne stope smanjiće pritisak na depresijaciju valute i privući priliv kapitala u zemlju, a zauzvrat manje oscilirajući dinar će povećati stabilnost finansijskog sektora. S obzirom da je većina kredita denominirana i vezana za stranu valutu, slabiji dinar je doveo do većeg servisiranja duga i povećanja rizičnih kredita. Od početka godine NBS je redovno intervenisala na tržištu prodajom oko 2,3 mlrd EUR deviznih rezervi kako bi smanjila velike dnevne oscilacije deviznog kursa i omogućila neprekidno funkcionisanje deviznog tržišta.

U međuvremenu, sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) između Srbije i Evropske asocijacije slobodne trgovine (koju čine Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska) stupio je na snagu u oktobru. Ovaj sporazum će omogućiti značajno povećanje obima srpskog izvoza, dok dugoročno gledano trebalo bi da stvori nove investicije regiona u srpsku ekonomiju. Srbija je takođe potpisala i sporazum o slobodnoj trgovini i zaštiti investicija za Kazahstanom, dok su u toku pregovori za proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Srbija razvija nove i održivije modele rasta za post-krizni period zasnovane na povećanju izvoza i investicija pre nego na povećanju domaće potrošnje.

Sa druge strane, krajem oktobra EU se jednoglasno složila da razmotri zahtev Srbije za kandidaturu za članstvo, tražeći od Evropske komisije da razmotri spremnost Srbije za status kandidata, što predstavlja važan prvi korak za članstvo u EU. Iako postoje znatne razlike koje se trebaju prevazići pre nego što počnu stvarni pregovori o pridruživanju (Srbija treba da reši mnogo važnih pitanja u nekoliko ključnih oblasti kao što su vladavina prava, pravosudne reforme, konsolidacija institucija tržišne ekonomije i regionalne saradnje) ovo je veoma pozitivan razvoj događaja: perspektive članstva u EU će učvrstiti kreiranje politike, ojačati proces reformi i stvoriti pogodnije okruženje za investicije.