Partneri Srbija: Institucije sve manje otvorene za građane

Na konferenciji "Transparentno ka većoj odgovornosti institucija" održanoj 16. juna u Beogradu, organizacija Partneri Srbija predstavila je rezultate dva istraživanja koja ukazuju da su institucije u Srbiji među najzatvorenijima u regionu, i da je pandemija koronavirusa dodatno uticala na smanjenje transparentnosti organa vlasti, posebno kada su u pitanju javne nabavke medicinske opreme i materijala.

U okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Monitoring je prvi put sproveden 2017, i od tada se redovno sprovodi.

Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz 4 tematske oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, a svaka od ovih oblasti sadrži niz indikatora.

Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, pokrajinska Skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.

Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74% ispunjenih svih posmatranih indikatora na 3. mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona. Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21.31% ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33.14% ispunjenosti svih kriterijuma, navedeno je u saopštenju.

Kada posmatramo rezultate po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.

Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države pokazuje da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43% indikatora, zatim sledi BIH sa 46, 25%, a ispred su Severena Makedonija sa 72 % i Crna Gora sa 85%. Što govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od srpskih parlamenata.

Kada posmatramo otvorenost vlada ove 4 države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38%, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82%.

Sve države ovde su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38%, Srbija je ocenjena sa 37%, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58% ispunjenosti indikatora.

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji, i u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31% indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42% svih indikatora.

Ovo su samo statistički podaci i oni nam zapravo ne govore mnogo, dok ne pogledamo šta to sve naši državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti pa tako: ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.

Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa. Tako su medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima.