Koliko košta da građani sami proizvode i prodaju struju

Kada je prošle nedelje javnosti predočena mogućnost da građani ubuduće ne moraju samo da kupuju struju od Elektroprivrede Srbije, već da je ovom javnom preduzeću prodaju, pogotovo sada dok se struja uvozi jer je nema dovoljno, većina onih koji se greju na TA peći ili kotlove na struju, javili su se redakciji da pitaju kako se postaje prozjumer – i kupac i proizvođač struje. A da pri tome nije reč o gradnji vetroparkova ili "plantažama" solarnih panela.

I ono što je najvažnije, koliko bi ih to koštali ako bi se sami ili sa komšijama udružili da ovako sebi obezbede grejanje. Ovo ih utoliko pre interesuje ako se zna da cena struje svakodnevno raste, pa su neki u ovome videli i zaradu. Samo pre toga na krovove svojih kuća i zgrada moraju da postave solarne panele.

Da li je to baš tako jednostavno instalirati, proizvesti i prodati električnu energiju nekom trećem? Koliko bi ova investicija koštala jedno domaćinstvo? Željko Marković, viši savetnik u Diloitu i jedan od bivših direktora u EPS-u, kaže za Politiku, da vrednost investicije zavisi od snage elektrane sa solarnim panelima i kreće se uobičajeno oko evro po vatu instalisane snage. Za većinu domaćinstava dovoljna je elektrana snage od tri do pet kilovata, što bi ih koštalo od 3.000 do 5.000 EUR.

Upitan da li ovaj sistem može da funkcioniše samo ako svi stanari zgrade daju saglasnost i postave solarne panele na krovove, ili ipak to nije uslov, odgovara da to zavisi od dogovora u okviru stambene zajednice.

– Ukoliko se stanari dogovore da oni koji su zainteresovani investiraju, oni će steći status kupaca proizvođača, dok oni koji nisu investirali taj status ne stiču. Za domaćinstva, koja imaju podsticajnu šemu koja se zove neto-merenje, cena preuzete i isporučene struje je ista, dok za privredu, koja je na komercijalnom snabdevanju i koja koristi neto obračunavanje, EPS nudi da plaća isporučenu električnu energiju u vrednosti od 80% od cene preuzete struje – objašnjava Marković.

Prozjumeri nisu u obavezi da proizvedenu zelenu struju prodaju samo EPS-u.

– Svaki snabdevač na tržištu sa kojim se sklopi ugovor, može da obavlja snabdevanje i otkup električne energije. Sve je stvar ugovora. Solarne fotonaponske elektrane proizvode struju i zimi, ali u manjem obimu. Prednosti statusa kupca proizvođača, za domaćinstva su upravo u tome što se višak energije koji je proizveden leti, beleži kao kredit, i onda se može iskoristiti zimi, tokom grejne sezone. Na ovaj način mreža za kupca postaje virtuelna baterija, i to je glavna pogodnost ovakvog načina obračunavanja (neto merenja) – naglašava on.

Građani Srbije i privreda su, dodaje, dobili mogućnost da postanu kupci proizvođači električne energije. Ovaj status omogućava im da proizvode struju za sopstvenu potrošnju, ali i da proizvedene viškove koje ne potroše odmah skladište u eletkroenergetski sistem i povuku ih kada im potrošnja bude veća od proizvodnje. Danas kada su cene struje višestruko veće od onih koje su bile aktuelne pre godinu dana, jeftinija energija je primarna za sve.