Za 303 hektara kupac dao 3,5 mil EUR, njive u Vojvodini kao suvo zlato

(Foto: Fotokostic/shutterstock.com)

Kako se može videti iz godišnjeg izvešaja RGZ-a najskuplje je zemljište u Vojvodini, a najjeftinije na jugu Srbije. Kako god, potražnja raste i na severu i na jugu zemlje.

Prosečna cena (medijana) poljoprivrednog zemljišta – kultura njiva na području Republike Srbije u 2021. godini je oko 6.800 evra po hektaru. Cene se kreću u rasponu od ispod 350 evra do preko 41.000 evra po hektaru, od čega je 93% podataka u rasponu od 900 do 18.000 evra po hektaru.

Prosečna površina u prometu po regionima je: 1,7 hektara na području Vojvodine, 90 ari na području grada Beograda, 77 ari na području Šumadije i Zapadne Srbije i 60 ari na području Južne i Istočne Srbije.

Agrarni analitičar i saradnik Agrosmarta Branislav Gulan smatra da cena zemljišta sigurno neće padati u narednom periodu i naglašava da se trenutno u Vojvodini hektar zemljišta u prvoj zoni, odnosno blizu puta ne može naći ispod 15.000 evra.

Napominje da je u Vojvodini najkvalitetnije zemljište i da ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac. Podseća da cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. rastu i tada je hektar koštao oko 200 evra, da bi 2008. dostigao oko 5.000 evra, a sada i preko 40.000 evra ide za hektar u Vojvodini. Ima i ekstremnih primera pa je tako oko Bačke Topole hektar plaćen astronomskih 120.000 evra.

Gulan tek očekuje rast cena oranica s obzirom na skupu hranu i globalna tržišna kretanja.

- Ko ima njivu, ima i bogatstvo. Njiva najsigurnije danas može da čuva novac. Svakako, najbolje je pare uložiti u neki biznis, a ko nema smisla za to, uvek mu ostaju nekretnine, pogotovo poljoprivredno ili građevinsko zemljište na kome mogu jednog dana da ukrupne svoj kapital, a ne da pare drže u slamarici ili u trezoru – izjavio je on.

Prema njegovim rečima, Srbija ukupno ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 4,1 milion hektara obradivog, a samo se 3.476.000 hektara obrađuje i na kome se nešto proizvodi. On navodi i da je prosečan posed u Srbiji oko 6,6 hektara, a da su oko 217.000 poljoprivrednika vlasnici poseda do dva hektara. Njive u Srbiji, kako objašnjava, obrađuju ljudi stari u proseku 62 godine.

- Suština je i da nema mnogo zemlje na tržištu, posebno kad govorimo o velikim parcelama. U jednom momentu na cenu je uticala restitucija – kako se koja zemlja vrati, obično se odmah pojavi i na tržištu jer ti naslednici koji su je dobili nazad uglavnom se ne bave zemljoradnjom - rekao je Gulan.