U planu reorganizacija rada Direkcije za robne rezerve

Od kada su sedmorica skladištara pokrala žitarice koje su im bile poverene na čuvanje i napravili štetu od oko 1,8 milijardi dinara, nadležni su odlučili da naprave promene u samom čuvanju, kako bi povećali sigurnost robe koja se skladišti kod privatnika.

Kako je Novostima rekao Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, sedam skladištara je zloupotrebilo poverenje države i time urušilo ugled ostalih, poštenih, domaćina, koji to rade ispravno.

- Sad kada su se desile zloupotrebe, uvideli smo da ovaj način čuvanja i nije najbolji - objašnjava Kandić.

- Imamo neke modele i razmišljamo o određenim izmenama i dopunama pojedinih zakona, kada bude nova Vlada. Pokušaćemo da delom sačuvamo "zdravo tkivo" skladištara, koji nisu zloupotrebljavali poverenje države. Ali i da vidimo iz državnih oblika svojine, šta imamo od slobodnih kapaciteta da usmerimo ka robnim rezervama. Zasada imamo samo jedno veliko skladište u Novom Pazaru, gde može da stane 18.000 tona. Ali bismo mogli neke objekte čije su firme u stečaju da uzmemo ili da od Republičke direkcije za imovinu, nešto prebacimo na robne rezerve, čime bismo povećali kapacitete, što se tiče količina. Da se osiguramo, kako bismo imali više u državnim, nego u privatnim rukama.

Prema rečima Kandića, postoji objekat u Nišu, koji je u stečaju, i ima kapacitet od 50.000 tona za merkantilnu robu. Cilj je da se dođe do nekih 100.000 tona kapaciteta koji bi bili u državnim rukama.

- Deo štete koja je napravljena je nadoknađena a deo nije - ističe Kandić.

- Država plaća i ima ugovore sa skladištarima koji su privatne firme i kompanije, njih je 70. Oni čuvaju merkantilnu robu, dobijaju novac za odlaganje i funkcionisanje. Kada bi deo te robe prešao na čuvanje u državne objekte, uštedeli bismo novac. Osavremenili bismo silose, stavili senzore i zaštita bi bila na visokom nivou. Do sada su bile dva puta godišnje kontrole privatnika i opet su pojedini našli kako da prevare državu.

Ovo nije prvi slučaj zloupotrebe sa pšenicom i kukuruzom iz robnih rezervi, a duplo dno je odavno uobičajena praksa.

Krajem 2013. krenula je akcija hapšenja zbog malverzacija sa žitom, nakon provera policije i Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su trajale pola godine. Tada je ustanovljeno da nedostaje velika količina proizvoda i da je naneta velika šteta državi.

Hapšenja su se nastavila i naredne godine. Od 77 ovlašećnih skladištara, kod 18 je utvrđen manjak od 50.000 tona pšenice i 30.000 tona kukuruza. Kako je tada saopšteno, pojedini su tada uzimali od države i do 10.000 EUR mesečno za zakup skladišta iako su robu koja im je bila poverena na čuvanje - prodavali.