Zašto se radije poveravamo strancima nego bližnjima

(Foto: Unsplash/Korney Violin)

Skoro polovina ispitanika priznala je da se poslednji put poverila barmenu, frizeru, treneru i drugim potpunim strancima, a ne prijateljima, partnerima ili članovima porodice. Na prvi pogled iznenađujuće, ali ne i ako imamo u vidu činjenicu da uvek sa sobom nosimo lični emocionalni teret u kom se nalaze sumnje, nesigurnosti, želje, dileme. Ponekad teret postane pretežak pa poželimo da olakšamo dušu, za šta koristimo prvu "žrtvu" koju nađemo u blizini. Ali, znatno češće, namerno izbegavamo da pričamo sa bližnjima jer ne želimo da ih povredimo ili se plašimo da bi mogli da promene mišljenje o nama.

Stranac nas ne poznaje, ne osuđuje i neće naše tajne kasnije upotrebiti kao oružje protiv nas. Pred njim nemamo potrebu da ulepšavamo sebe, ne zanima nas šta će misliti jer ga verovatno više nikada u životu nećemo videti. I zato smo spremni da se ogolimo do kraja, a ponekad i iznenadimo sebe bujicom osećanja i misli koja nastaje kad počnemo da pričamo bez zadrške, objašnjava Smol.