Pada izvoz zamrznutog voća - Naša malina manje tražena

Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona.

Izvoz zamrznute maline, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je manje za oko 30% u odnosu na prvi mesec 2021, kada je izvezeno 7.930 tona, upozorila je i Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.

I poređenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i 2022. godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina. Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona, izveštava Agroklub.

Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta. Dodatno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021.

Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.

Istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30%. Nedavno istraživanje kompanije NielsenIQ navode da je prodaja zamrznutog voća u Velikoj Britaniji pala za 11% u odnosu na prošlu godinu. Najveći pad je zabeležen kod jagodičastog voća, a najmanji kod egzotičnog. Uzrokom se smatra povećanje cena pomenutih proizvoda.

Jagoda, čija je berba počela u nekim zemljama EU, poput Grčke i Španije je solidnog roda, sa cenama sličnim prošlogodišnjim. Predviđanja su da će manja prodaja svežeg voća u istočnoj Evropi u daljem toku berbe dovesti do blagog pada cena zamrznute jagode.

Najveći proizvođači jagoda nalaze se u šabačkom kraju koji na 30 hektara uzgajaju jagode u plastenicima. Oni nisu povećali cenu svojih proizvoda, istražuje RTS.

- Prošle godine je bila 400, a ove 350 dinara. Sve je poskupelo, samo jagoda nije - navodi za Javni servis Aleksandar Maksimović iz Gornje Vranjske, a Aleksandar Popović iz istog mesta dodaje: "Cena je na donjoj granici, jer je poskupelo sve, a i sam plasman je otežan i ne znam kako će biti krenu veće količine jagoda sa otvorenog polja".

I pored rata u Ukrajini, izveštaji iz ove zemlje govore da je obrađeno oko 10% više voćnjaka u odnosu na prošlu godinu i da se očekuje solidna berba. Poljski voćari, takođe, najavljuju rekordnu berbu jagodičastog voća i već sklapaju predugovore po znatno nižim cenama od prošlogodišnjih.