Zemljane kuće povratak starom načinu gradnje

Ilustracija (Foto: Unsplash/Parij Borgohain)

Međutim, dolaskom industrijske revolucije, nije se promenio samo način života ljudi, već i način gradnje domova i drugih objekata. Ljudske zajednice su nekada bile privržene životu na selu i poljoprivrednim gazdinstvima, dok danas sve više žive u gusto naseljenim urbanim gradovima, u kojima veliki broj fabrika i višespratnih stambenih i poslovnih objekata crpe značajne količine energije.

Tokom prve polovine 20. veka, svaka nova zgrada, koja je sagrađena, zahtevala je više materijala i više energije. Udobnost savremenih domova plaća se cenom iscrpljivanja resursa utrošenih za grejanje i hlađenje ovakvih nastambi. Tek od 1970-ih je postalo očigledno, da ljudska rasa ne može večno nastaviti ovim tempom života, pa između ostalog ni sa ovim načinom gradnje.

Pojavom poskupljenja cene nafte tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka potrošnja energije konačno dolazi u fokus ineteresovanja javnosti što motiviše građanstvo da preispita svoj odnos prema energetskim resursima i prirodi. U ovo vreme, prvi put se pojavljuje i sam termin eko kuće.

Početkom 21. veka, ideja o eko kućama nije više bila asocijacija na ekskluzivni luksuz malog broja bogatih, već postaje ostvariva i realna ideja za većinu ljudi kako bi smanjili negativan uticaj na životnu sredinu i energetsku zavisnost. Jedan od najsvetlijih i najčešćih primera eko kuće je kuća od blata ili zemljana kuća.

Zemljane kuće su, u odnosu na kuće koje se grade drugim materijalima kao što su cigla, beton, čelik, ekološki prihvatljive. Ove kuće se grade prirodnim materijalima koji su lako dostupni i jeftini. Blato ima prednost što se lako može oblikovati i pruža bolju izolaciju u odnosu na kuće sa betonskom i čeličnom konstrukcijom.

Zbog svog prirodnog porekla, dobile su još i naziv "kuća koja diše", ali i košta mnogo manje za održavanje. Iako ove kuće imaju nedostatke u vidu sakupljanja vlage i privlačenja insekata i glodara, pravilnim načinom i tehnikom gradnje ovi nedostaci se mogu otkloniti.

O tome koliko je važna ekološka prihvatljivost u sektoru građevinarstva i da li su kuće od blata naša budućnost, Dragana Kojičić, arhitekta iz Novog Sada, koja u poslednjih 10 godina vodi Centar za zemljanu arhitekturu u Mošorinu, u Srbiji i radi na promociji zemljane arhitekture u Srbiji i regionu.

Dragana je završila osnovne studije na Odseku za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, specijalizaciju za zemljanu arhitekturu u Grenoblu, u Francuskoj, a trenutno je na doktorskim studijama Scenske arhitekture, tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Kao samostalni arhitekta, bavi se istraživanjem zemlje kao građevinskog materijala kroz teoriju, ali i praksu.

Šta Vas je inspirisalo da pokrenete Centar za zemljanu arhitekturu i kada Vam se prvi put javila ideja sa izgradnjom zemljanih kuća?

- Još tokom studija arhitekture me zainteresovao odnos prema postojećem graditeljskom nasleđu u današnjem vremenu, a to interesovanje se pojačalo studentskim praksama i trogodišnjim životom u Istočnoj Africi. Još tokom specijalizacije u Francuskoj, znala sam da ću se vratiti u Srbiju, jer smatram da ovde imamo zaista ogroman potencijal koji nepovratno nestaje. I nekako se činilo da je prvi korak u tome raditi eksperimente na jednoj kući, pa potom ta znanja širiti dalje. Tako je sve počelo – sa kućom u Mošorinu koju sam dobila, pa se priča dalje razvijala i još raste.

Kakva je Vaša saradnja sa domaćim i inostranim organizacijama koje rade na promociji ovog načina ekološke gradnje?

- U Srbiji nas nema mnogo, a mislim da ćemo u narednom periodu raditi na povezivanju i učvršćivanju ove mreže u Srbiji. Na evropskom nivou imamo zaista dobre kontakte, članovi smo neformalne "Earth Build Europe" grupe, sastajemo se online svaka tri meseca i prilično smo upoznati sa dešavanjima u Evropi. Takođe, idemo na sastanak u Češku i Slovačku, pa potom i na prvu priznatu obuku za gradnju zemljom u neformalnom obrazovanju, tako da planiramo da na jesen imamo prve takve sertifikovane obuke i ovde kod nas.

Koliko je ideja o zemljanim kućama prihvaćena među ljudima i kakva je njihova budućnost?

- U Srbiji se nije tako davno gradilo zemljom, a gotovo da svi imamo neke bake i deke ili rođake koji još uvek žive u ovakvim kućama. Iako ima nekih predrasuda (kojih je, čini mi se, mnogo manje nego pre deset godina), situacija se mnogo promenila, naročito od početka pandemije i ljudi su postali svesni šta znači imati komad zemlje i živeti u zdravoj kući. Možda one neće postati globalni trend, ali će sigurno sve veći broj ljudi težiti ovom načinu obnove i gradnje.