Rast izvoza za trećinu, ali i uvoza za 50% - Najviše smo potrošili na energente, a od čega smo najviše zaradili

U prva dva meseca ove godine Srbija je prodajom robe u svetu zaradila 30% više novca u odnosu na isti period prošle godine, ali je i na kupovinu iz inostranstva potrošila 50% više. U analizi Republičkog zavoda za statistiku se navodi da je izvoz Srbije u januaru i februaru 2022. godine porastao za oko 28%, ali podaci iz istog izvora pokazuju da se i uvoz robe povećao za više od 50%, što je dovelo i do porasta deficita koji sada prelazi 1 mlrd EUR, izveštava Euronews.

Porast izvoza ekonomisti pre svega objašnjavaju većom tražnjom usled popuštanja pritiska pandemije na svetsku privredu. Ističu, međutim, da je pred sprskom ekonomijom još jedan nepredvidiv period u kom ćemo se suočavati sa dugoročnim posledicama rata u Ukrajini.

Povećan je izvoz prehrambenih proizvoda, eletktrične opreme, delova za auto-industriju, a velikom skoku izvoza Srbije najviše je doprineo sektor rudarstva.

- Pre svega je porastao izvoz bakra, kompanije Ziđin iz Bora, to je najznačajniji porast, zatim porast izvoza guma i veštačkog đubriva. Gotovo sve delatnosti su povećale izvoz osim što su pad zabeležili izvoz kukuruza i prevoznih sredstava. Treba istaći da smo dosta povećali izvoz u Kinu, a sa druge strane značajan je izvoz u EU i naravno tržište regiona - kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Smanjenje izvoza može se očekivati u narednim mesecima, pre svega zbog zabrane izvoza brašna, ulja, kukuruza i pšenice iz naše zemlje. Stručnjaci, međutim, ocenjuju da to neće drastično uticati na pozitivne trendove.

- Svakako neće dovesti do svođenja u neku minusnu zonu, znači ostaje i dalje neka pozitivna dinamika, samo će ona biti nešto niža u ovom prehrambenom sektoru, nego što bi bilo da nema zabrane izvoza. Ali, kad govorimo o energetskom sektoru, dolazi lepše vreme, proleće je pa će biti manja potrošnja električne energije i gasa tako da će sada biti manja potreba za uvozom tih energenata - kaže ekonomista Saša Đogović.

"Zabrana izvoza hod po vrhu noža"

Stručnjaci, međutim, ukazuju da ni uvoz ni izvoz nisu toliko porasli u vidu količine robe, već da je rastu spoljotrgovinske razmene najviše doprinelo poskupljenje roba, najviše energenata.

- Budući da mi svu ovu statistiku pratimo sa vrednosnog nivoa, možda tu i nije došlo do povećanja količina robe koje izvozimo ili uvozimo, ali je sigurno došlo do porasta cena - kaže profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić.

On kaže da možemo očekivati smanjenje izvoza i zbog ograničenja u izvozu žitarica i ostalih proizvoda.

- Kad se donose takve mere, veoma je nezahvalno, jer je to kao da hodate po vrhu noža. Moramo sebi da obezbedimo prehrambenu bezbednost, ali s druge strane suzbijamo naš izvoz i možda će se ti neki partneri koji su bili vezani za nas, sada okrenuti nekim drugim partnerima u nabavci, a to ne bi bilo povoljno za nas na dugi rok. Tu treba malo gledati, ublažiti te mere i dobro pogledati jer stiže nova žetva. Ne znamo kakva će biti, ali treba opskrbljivati bar regionalne partnere, jer je važno da ih zadržimo i u budućnosti - smatra profesor Bjelić.

On napominje i da bi na obim našeg izvoza mogao negativno da utiče rat u Ukarajini, i ističe da problemi već postoje, iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

- Već imamo poteškoća oko transporta, jer je Ukrajina najkraći put, a sada se traže drugi putevi preko Poljske i Turske, što poskupljuje transport i naše proizvode i može da smanji naš izvoz. Mogu da se izvoze samo oni proizvodi koji će pretrpeti to značajno poskupljenje cena kroz povećanje cena troškova transporta - objašnjava Bjelić.

Skok u spoljnotrgovinskoj razmeni, međutim, progutalo je povećanje uvoza za više od 50%. Među proizvodima koje uvozimo sigurno prvo mesto zauzima prirodni gas, a prate ga sirova nafta, lekovi, đubrivo i električna energija.

- Uvoz ima još dinamičniju stopu rasta nego izvoz nažalost, to je posledica rasta cena energenata i gasa i električne energije i nafte na svetskom tržištu, ali posledica je i debakla naše elektroprivrede i havarije koja se desila tokom decembra - objašnjava ekonomista Saša Đogović.

Na to ukazuje i profesor Predrag Bjelić i napominje da je najveći problem u ovom disbalansu značajan porast cena energenata.

- Najveći skok uvoza se beleži kod gasa, a zbog rasta cene ispada da smo uvezli petostruko više gasa. Kolaps u EPS je značajno uticao na uvoz energenata, jer nismo imali struju iz sopstvenih izvora. Tent nije radio u punom kapacitetu i morali smo da je uvozimo - rekao je Bjelić.