U planu izgradnja 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u iznosu od 5,4 mlrd EUR

Otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla, ukazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, sa tendencijom njihovog povećanja. Ovaj problem u naredne tri godine treba da reše sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode i ove obaveze u skladu su sa evropskim regulativama. Investicije za zaštitu vode u Srbiji procenjuju se na 5,4 mlrd EUR, zbog čega se razmatraju potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora, navedeno je na portalu NALED-a.

- Zapravo je mit da je Srbija toliko bogata vodama, 92% se oslanjamo na tranzitne vode. Prema analizama koje smo sproveli, po glavi stanovnika Srbija ima godišnje 1.500 kubnih metara vode koje može da iskoristi, što je niže od proseka koji iznosi 2.500, te moramo da se oslonimo na tranzitne vode u koje se ubrajaju i otpadne vode iz regiona, izjavio je za televiziju K1 Slobodan Krstović, direktor za strateški razvoj u NALED-u.

Kako je objasnio, pored zagađenja iz tranzitnih voda, i građani značajno doprinose zagađenju. Između 8 i 11% komunalnih voda u Srbiji se prečisti pre ispuštanja, što govori o tome da su i građani i industrija zagađivači sopstvenih voda, te je potrebno dosta raditi kako bi se ta voda privela nameni, odnosno koristila kao voda za piće.

- Oko dve trećine stanovništva koristi vodu sa vodovoda, ostatak sa bunara, što ukazuje na značaj podzemnih voda o kojima moramo brinuti i voditi računa. To jeste bitan resurs koji moramo čuvati, dodao je Krstović.

Govoreći o roku koji su preduzeća dobila za regulisanje otpadnih voda, on je istakao da ima privrednih subjekata koji su odvojili određena finansijska sredstva na primer mesna industrija. Sa druge strane, od 340 kompanija koje izveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine, veliki broj ništa nije uradio po tom pitanju.

- Mi smo kreirali vodič za prečišćavanje otpadnih voda namenjen privrednim, javnim i drugim subjektima u cilju sprečavanja zagađenja voda i životne sredine, kao i unapređenja upravljanja kvalitetom vodnih resursa. Takođe, vodič sadrži predlog kako treba da izgleda proces od planiranja do izgradnje jednog postrojenja, objasnio je Krstović.

On je najavio da je u planu izgradnja 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u vrednosti od 5,4 mlrd EUR, što je najveći deo troškova u oblasti harmonizacije i prilagođavanja u oblasti životne sredine.