Trgovci naftnim derivatima: Administrativno određivanje cena ne garantuje snadbevenost tržišta

Predstavnici naftnih kompanija i trgovaca gorivom ocenili su danas da administrativno određivanje cena goriva nije dobro u dužem periodu i da njihovo tržišno formiranje najbolje garantuje sigurnost snabdevanja.

- Cene svakog proizvoda, pa i naftnih derivata najbolje reguliše tržište. Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata ne garantuje sigurnost snabdevanja i ona je prihvatljiva u kraćem periodu, pa je i država smatra privremenom-rekao je Mićović.

Vlada Srbije donela je 10. februara uredbu kojom je ograničila cene naftnih derivata, evrodizela i evropremijuma BMB 95 i maržu trgovaca na šest dinara. Cene tih derivata svakih sedam dana utvrđuje Ministarstvo trgovine na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji.

Mićović je rekao da je administrativno određivanje cene neprihvatljivo i iz razloga što svaka kompanija ima svoju kalkulaciju jer se 70% dizela koji je najzastupljeniji u potrošnji u Srbiji proizvodi u rafineriji u Pančevu, a 30 % uvozi, dok 85% benzina potiče iz pančevačke rafinerije, a 15% iz uvoza.

On je rekao da je Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata na snazi oko dva meseca, što je duže nego što se očekivalo.

Naftne kompanije u Srbiji će, prema njegovim rečima, od 1. jula biti obavezne da naprave operativne rezerve za četiri dana prosečne proizvodnje, da bi se potom postepeno povećavale do 10 dana.

Formiranje obaveznih rezervi će, kako je rekao, povećati izdatke kompanija, a taj trošak će se, verovatno prebaciti na potrošače, pa će oni po dva osnova izdvajati sredstva kroz cenu kupljenog goriva, za formiranje operativnih, ali i strateških rezervi zemlje za koje se već izdvaja 2,6 dinara po litru.

Za formiranje strateških rezervi za 61 dan prosečne dnevne potrošnje Srbija se obavezala evropskom direktivom kroz dažbinu preko cene goriva i od 2014. godine prikupljeno je oko 500 miliona evra.

- To je značajna suma koja je prikupljena namenski kroz cenu goriva za formiranje strateških rezervi, ali od 2014. godine Ministarstvo finansija je od tog novca, koji se slivao u budžet, svega jednu četvrtinu opredelilo za formiranje strateških rezervi, a uvodi se nova, dodatna dažbina - rekao je Mićović.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da administrativno ograničavanje cena ne garantuje redovno snabdevanje, a da se sada teško posluje sa maksimalnom maržom od šest dinara po litru.

- Trgovačka marža koju je odredila Vlada Srbije od šest dinara je zapravo oko pet jer se na maržu plaća porez na dodatu vrednost. Srećna okolnost za sada je što su cene kod Naftne industrije Srbije (NIS) koja je monopolista u snadbevanju, uglavnom niže od maksimalnih koje propiše Vlada Srbije, pa je marža ponekad veća za dinar-dva od dozvoljene, ali svejedno ona ne obezbeđuje rentabilno poslovanje - rekao je Atanacković.

Dodao je da je trgovačka marža u Hrvatskoj koja ima sličnu uredbu 12 dinara po litru, a da je u Srbiji pre ograničavanja rasta cena bila od deset do 15 dinara po litru.

Udruženje naftnih kompanija Srbije Beograd

Unija poslodavaca Srbije Beograd

Vlada Republike Srbije

NIS a.d. Novi Sad

NIS a.d. Petrol Rafinerija nafte Pančevo

Nebojša Atanacković

Tomislav Mićović

tržišno formiranje cena

cena naftnih derivata

ograničenje cene goriva

administrativno određivanje cene