Dostizanje evropskih standarda - Integracija tržišta kapitala Srbije u EU

Aktuelna kretanja na finansijskim tržištima širom Evrope i sveta, još uvek su, u značajnoj meri, određena posledicama svetske finansijske krize. Prema statističkim podacima, SAD i pojedine zemlje evropskog kontinenta već su izašle iz recesije, ali je pred značajnim brojem zemalja još uvek dug i neizvestan put oporavka privrede i sveukupnog makroekonomskog ambijenta.

Deformacije globalnog finansijskog sistema imale su veliki uticaj i na tržišta kapitala, odnosno berze koje se još uvek suočavaju sa niskim nivoom investicionih aktivnosti. Negativna kretanja sa svetskih tržišta imala su određen uticaj i na domaće tržište kapitala koje se i pored velike nestabilnosti, priprema za predstojeće procese usklađivanja sa regulativom i standardima koji važe za zemlje članice Evropske unije.

O perspektivama finansijskih tržišta i konceptima razvoja u postkriznom periodu, integracijama domaćeg tržišta kapitala u EU i iskustvima drugih zemalja na tom putu, kao i brojnim drugim temama, značajnim za domaće i regionalna tržišta kapitala, govoriće se na Devetoj međunarodnoj konferenciji Beogradske berze "Upgrade in Belgrade 2010" koja će se 18. novembra održati u beogradskom hotelu "Continental".

O iskustvima integracije nacionalnog tržišta kapitala u EU, iz perspektive Slovenije, govori Žiga Kosi iz Komisije za hartije od vrednosti Slovenije.

- Srbija, pa time i njeno tržište kapitala, nalaze se na putu integracije u Evropsku uniju. Ne bih želeo da sugerišem šta Srbija treba da uradi u tom procesu, već da opišem ono što je Slovenija uradila na tom putu. Integracija tržišta kapitala zahteva mnogo više od činjenice da je država postala članica EU. Da biste integrisali svoje tržište sa tržištima EU koja su, u slučaju Slovenije, bila daleko razvijenija (ili su to još uvek), potrebno je da uradite dve stvari. Morate uskladiti propise svoje zemlje sa propisima koji važe u zemljama EU i uskladiti svoje tržište sa tržištima EU. Samo ukoliko je prvi uslov ispunjen, može se preći na drugi uslov.

Harmonizacija regulative sa zakonodavstvom EU

- Kada odlučite da harmonizujete svoju regulativu sa zakonodavstvom EU, to podrazumeva uvođenje mnogih direktiva u nacionalno zakonodavstvo i primenu propisa EU koji su direktno obavezujući. Ovo se svodi na mnoštvo pravnih akata koje morate pročitati, naučiti, a pre svega razumeti. Potrebno je puno vremena da se to uradi, jer obično postoji mnogo stvari koje vaš sistem nije koristio ranije, kao i onih koje se mogu objasniti na više načina. Važno je izdvojiti vreme. Slovenija nije izdvojila to neophodno vreme i to je, po mom mišljenju, najveća greška u procesu harmonizacije naše regulative sa regulativom EU. Žurili smo i uspeli smo da uvedemo sve direktive u našu regulativu. Međutim, kasnije je postalo jasno da ponekad nismo znali šta će biti rezultat uvođenja tih direktiva. Posle nekog vremena uvidite svoje greške i tada su potrebne promene u vašim propisima.

Kosi smatra da bi se greške mogle izbeći kada biste imali dovoljno vremena na raspolaganju da razumete sve propise EU, i kada bi se ishodi uvođenja tih propisa mogli predvideti. Zbog toga je potrebno da se o uvođenju propisa diskutuje sa drugim zemljama i zvaničnicima u EU koji su ih predložili i, ako je moguće, sa učesnicima na tržištu.

- Kada to učinite imate mnogo jasniju sliku o tome šta treba da uradite i na koji način. Naučili smo to i promenili smo naš obrazac uvođenja regulative EU. Ipak nikad nema dovoljno vremena i uvek smo u žurbi, ali pokušavamo da bolje razumemo te propise - savetuje Kosi.

On, dalje, smatra da je druga stvar koju naučite jeste da zakonodavstvo EU nije rigidno.

- Uglavnom postoji mogućnost da regulativu EU primenite na način koji je najpogodniji za vašu zemlju. To je važno zato što svaka zemlja ima svoje specifičnosti. One mogu biti dobre i loše, ali, svejedno, ponekad želite da ih zadržite. Obično to možete učiniti do neke mere i onda nastavite sa boljom praksom. Znam da smo na to zaboravili u procesu pristupanja Evropskoj uniji, i da smo to ostvarili tek kada smo bili u Uniji. Kada je vaša regulativa postavljena, potrebno je prilagoditi tržište. To je prilično neobična situacija pošto su tržišta obično pioniri razvoja, i faktor koji prisiljava zakonodavstvo da sledi praksu. U slučaju bivših socijalističkih zemalja ovo ne važi kada je reč o primeni propisa EU. Obzirom da postoji veliki broj promena, mnogo novih institucija koje vaše tržište nije poznavalo ili koristilo ranije, dolazi do situacije u kojoj je vaše zakonodavstvo mnogo ispred tržišne pakse. Slovenačka tržišta i dalje ne koriste sve institucije i propise koje smo primenili u našem zakonodavstvu, a nisam siguran ni da ih svi učesnici na tržištu razumeju. To nije iznenađujuće imajući u vidu situaciju da ste jednog dana morali doći kod učesnika na tržištu i reći im da se od tog dana gotovo sve menja. Razvijenim tržištima bile su potrebne decenije i vekovi da razviju svoja tržišta, a mi pokušavamo da preskočimo najmanje 50 godina. To ne može da se dogodi preko noći.

Promena kulture poslovanja

Kosi smatra da to što znamo da smo daleko iza najrazvijenijih tržišta, to ne bi trebalo da bude izgovor da ne pokušamo da ih dostignemo. Moramo se ugledati na ta tržišta i postaviti visoko svoje standarde. Kada su regulativa i pravila tržišta usklađena sa onima na razvijenim tržištima, neophodno je prilagoditi i kulturu tržišta tim standardima. Ovo obično traje mnogo duže nego menjanje pravila. Kada naviknete da poslujete na jedan način, koji je dobro funkcionisao do primene novih pravila, teško je promeniti navike. Dakle, kultura poslovanja se verovatno neće brzo promeniti. Učesnici na tržištu su pristalice novog razvoja i boljeg poslovanja, ali ovo primenjuju korak po korak.

- U slučaju moje zemlje, koja je u EU ušla 2004. godine, mi se i dalje borimo da promenimo kulturu poslovanja i na dobrom smo putu - zaključuje Kosi.

Predstavnik Komisije za hartije od vrednosti Slovenije smatra da je potrebno izdvojiti dovoljno vremena kada se sprovodi regulativa EU:

- Razumite ih najpre, i pokušajte da ih sprovedete na način koji je najprihvatljiviji za vašu zemlju. To neće biti lako i ne može se postići u kratkom periodu. To je pre maraton nego sprint. U procesu dostizanja standarda tržišta Evropske unije ne bi trebalo da postoji strah, već hrabrost i zdrav razum.