Danas: Struja iz uvoza poskupela čak osam puta

Suma koju je u prva dva meseca tekuće godine Srbija platila za uvoz struje uvećana je za osam puta u odnosu na isti period prošle godine, kaže za Danas Ivan Nikolić, urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi".

– U prva dva meseca ove godine za nabavku električne energije iz inostranstva izdvojeno je 86 mil EUR dok je prošle godine taj iznos bio 10 mil EUR. Razlog za razliku u ceni nije veća potrošnja struje u Srbiji već činjenica da je električna energija uvožena tokom zimskog perioda kada je njena cena veća. Takođe u januaru i februaru je potrošeno 575 mil EUR više nego u istom periodu prošle godine na uvoz gasa i nafte. I u ovom slučaju ključna za uvećanje cifre nije bila potrošnja već cena tih energenata – objašnjava sagovornik Danasa.

Prema podacima iznetim u časopisu "Makroekonomske analize i trendovi" ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji je u januaru 2022. godine međugodišnje pala 2,2% i u februaru 0,7%, a presudan razlog je izrazit pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija koji je u januaru iznosio 18,6%, a u februaru 25,8%.

Kada je reč o uvozu u Srbiju, najbrže raste uvoz energije koji je u februaru 2022. dostigao vrednost 92% iznad proseka prethodne godine.

– U prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je više nego dvostruko premašila rast vrednosti izvoza, a glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, koksa, naftnih derivata, hemijskih proizvoda i električne energije – navode u MAT-u.

Osnovni razlog, a o tome je dnevni list Danas pisao u više navrata, za znatno veći uvoz struje u Srbiju nego inače je kolaps elektroenergetskog sistema do koga je došlo krajem prošle godine. Nadležni u Elektroprivredi Srbije tada nisu pripremili dovoljne količine kvalitetnog uglja ali ni mazuta za potrebe naše najveće Termoelektrane "Nikola Tesla", što je uzrokovalo manju proizvodnju struje iz domaćih izvora.

S obzirom da su zbog kašnjenja remonta bloka B1 u TENT-u u većoj meri trošene rezerve struje u hidroelektranama da bi se namirile količine koje nedostaju morao je da usledi interventni uvoz struje iz inostranstva. U toku grejne sezone cene struje su "paprene" pa je to bio ceh koji je plaćen zbog loše procene poslovodstva EPS-a o potrebnim količinama uglja i mazuta u TENT-u. Nakon toga usledilo je i nekoliko havarija u EPS-u, što je na kraju dovelo i do toga da v. d. direktora preduzeća Milorad Grčić podnese ostavku.

Nestručno upravljanje Elektroprivredom Srbije je uzrokovalo i veći uvoz gasa što je takođe plaćeno veoma skupo. Naime, dok je blok B1 u TENT-u bio u remontu nedostajeće količine struje su se proizvodile u "Panonskim termoelektranama – toplanama" u Novom Sadu. Ta struja se proizvodila na gas pa su za te potrebe korišćene rezerve iz Podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.

To skladište je gotovo u potpunosti bilo ispražnjeno i Javno preduzeće Srbijagas je moralo da naruči dodatne količine "plavog energenta" od ruskog državnog giganta Gasproma. Međutim, Rusi taj "plavi energent" ne naplaćuju Srbijagasu po povlašćenoj ceni od 270 USD za 1.000 kubnih metara gasa, kako je predviđeno dugoročnim ugovorom koji ističe u julu.

Umesto toga, nedostajuće količine u iznosu od četiri miliona kubnih metara dnevno Gasprom našoj zemlji naplaćuje oko 800 USD za 1.000 kubnih metara gasa. Drugim rečima, za količine koje mu nedostaju na dnevnom nivo Srbijagas na uvoz ruskog gasa dnevno troši oko 3,1 mil EUR.