EU zavisi od uvoza biljnih proteina - Države članice traže strategiju uzgoja

Više od 90% soje potrebne za stočnu hranu Evropska unija uvoz, najviše od Brazila. Biljni proteini se sve češće koriste i u ljudskoj ishrani.

Evropska unija najviše soje uvozi iz Brazila, a zatim iz SAD i Argentine. U 2021. godini Brazil je izvezao rekordnih 86,1 milion tona. U martu je on iznosio 12,3 miliona tona, što je za 3,1% manje u odnosu na 12,7 miliona tona godinu dana ranije. U poslednjoj nedelji meseca, popeo se na 4,8 miliona tona, u odnosu na 3 miliona tona prethodne, piše portal Agroklub.

Kada je reč o uvozu sojine sačme u EU, poslednje nedelje je pao za polovinu na 167,3 hiljada tona, a ukupna količina iznosi 12,3 miliona tona U nedelji do 3. aprila porastao je za 31% u odnosu na prethodnu i iznosio je 394.913 tona, pokazuju podaci Evropske komisije.

Očekuje se da će se globalna proizvodnja ove ratarske kulture blago smanjiti za 0,6% na 364 miliona tona u 2022. zbog niže proizvodnje u Brazilu, Argentini, Paragvaju, Kini, Kanadi, Indoneziji, Vijetnamu i Južnoj Africi. Osim suše koja je zahvatila Južnu Ameriku i delove Afrike, veliki problem je nabavka neophodnih đubriva, herbicida i sredstava za zaštitu.

Stoga ne čudi što su države članice udružile snage kako bi pozvale na donošenje strategije za biljne proteine u celoj EU, ali, kako piše Euractiv, Evropska komisija trenutno ne želi da se upušta u takvu inicijativu.

Dakle, austrijska delegacija dala je predlog po kome bi EU donela evropsku strategiju za biljne proteine kako bi smanjila svoje oslanjanje na uvoz. Elizabet Kustinger, austrijska ministarka poljoprivrede, izjavila je da bi strategija pomogla da se poboljša evropska proizvodnja i fokusira na lokalne lance snabdevanja, a istovremeno inicirala istraživanja i inovacije u uzgoju proteinskih useva, posebno na zemljištu koje se ne koristi i nalazi se pod svojevrsnom rezervom. Kustinger je naglasila da ne postoji oblast poljoprivrede u kojoj Unija očigledno zavisi od uvoza kao što je to slučaj kada su u pitanju biljni proteini.

Oni najčešće uključuju soju, mahunarke i uljarice i vitalna su komponenta stočne hrane jer su dobar izvor aminokiselina. Sve više se konzumiraju kao hrana za ljude, sa globalnom godišnjom stopom rasta od skoro 7%.

Problem je što se više od 90% soje potrebne za stočnu hranu uvozi, a dodatno je dobio na značaju zbog sukoba u Ukrajini. Oslanjanje na uvoz dovelo je do vrtoglavog porasta cena hrane i uzroka nestašice one za životinje.

Sve su glasniji zahtevi članica da se nešto preduzme kako bi se ojačala otpornost poljoprivrednog sektora u Evropi i osigurala snabdevenost hranom i hranom za životinje. Austriji su se pridružile Holandija, Francuska, Nemačka, Češka i druge zemlje.

Januš Vojčehovski, evropski poverenik za poljoprivredu rekao da pozdravlja inicijativu, ali da izvršna vlast u ovoj fazi ne planira da usvoji strategiju o proteinima.