Pomama za investicionim zlatom u Srbiji - Za godinu dana desetostruko poraslo ulaganje građana i firmi

Potražnja za investicionim zlatom je samo za godinu dana skočila od 800 do čak 1.000%. Kako pioniri ovog biznisa u Srbiji kažu, na to su uticali prvo pandemija virusa korona, a zatim i ukrajinska kriza i rat. Sumnja u vrednost novca, energetski kolaps i inflacija, pokrenule su zlatnu groznicu u svetu. Mnoge su i u Srbiji naveli da počnu da investiraju u zlato čija se vrednost vekovima ne menja. Cena mu je, međutim, za godinu dana porasla 12%, a za poslednju deceniju čak 100%.

Gram ovog plemenitog metala u petak je na berzi koštao 56,2 EUR, što je za oko 96% skuplje nego recimo 2013. godine. Za kupovinu pločice od 20 grama, što je oko četvrtina ukupne prodaje investicionog zlata kod nas, potrebno je 147.905 dinara. Pločica od 50 grama staje 364.462 dinara, dok se najmanja od 10 grama prodaje po ceni od 77.142 dinara.

- Od početka rata u Ukrajini vlada velika potražnja za kupovinom zlata, mereno kroz prodaju investicionog zlata, kako u svetu, tako i u Srbiji - kaže LJuba Jakić, jedan od prvih trgovaca investicionim zlatom u Srbiji. - Trend rasta potražnje krenuo je vrtoglavo uzlaznom putanjom kao posledica korone. Dok je vrednost ovog tržišta u Srbiji i u 2020. godini iznosila oko 60 mil EUR, prošle godine je porasla na oko 100 mil EUR, procenjuje se da će ove dostići čak 200 mil EUR.

Kako kaže, zbog takve jagme trenutno vlada nestašica i livnice ne mogu da izliju kolika je potražnja za ovim plemenitim metalom.

- To ne bi trebalo da čudi, jer je zlato vekovima opstalo kao čuvar vrednosti u svim delovima sveta - kaže Jakić. - Sve se više sumnja u valute, evro, dolar, švajcarac, jer u vreme kriza, ratova, i inflacije, njegova vrednost opada, za razliku od zlata koje se pokazalo kao najbolji način da se sačuva vrednost kapitala. Sve više je i kod nas ljudi koji su shvatili da im je višak novca umesto na računima sigurniji ako ga čuvaju u zlatu. Zasada od onih koji kupuju investiciono zlato u Srbiji, oko 99% su građani, a jedan odsto su firme.

Prema podatku Ministarstva trgovine koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, u poslednje dve godine primetan je trend povećanja broja preduzeća koje se bave uvozom investicionog zlata, kao i broja zahteva za uvoz.

- Pregled izdatih dozvola za uvoz zlata u periodu od početka godine u odnosu na isti period lane, potvrđuju trend rasta interesovanja za uvoz zlata, u obliku poluga i pločica - kažu u Ministarstvu trgovine. - Evidentan je trend povećanja broja preduzeća koja se bave uvozom zlata u obliku investicionog zlata, broja zahteva za uvoz, kao i tražene količine zlata, naročito u poslednje dve godine. To se nastavlja i u ovoj godini.

Da ja zlato sigurnost svedoči i podatak NBS da je tokom prošle godine Srbija prebacila sve zlato koje je do tada bilo na računima u inostranstvu, svih 13 tona, u zemlju.

- Cilj je da se na taj način, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata - kažu u NBS. - Bruto devizne rezerve NBS su pre tri dna iznosile 15,6 mlrd EUR. Od toga, 13,3% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu, što čini 37,6 tona zlata ukupne vrednosti 2,1 mlrd EUR. Učešće zlata u deviznim rezervama je od kraja 2012. povećano sa 5,7 na 13,3%, odnosno sa 15,9 na 37,6 tona.

Trend vraćanja zlatnih rezervi u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina kao posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti - kažu u NBS. - Pored NBS, deo ovoga trenda su, između ostalih, i nemačka, holandska, austrijska, poljska, mađarska i rumunska centralna banka. Prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato za mart 2022. godine, Srbija se nalazi na 57. mestu u svetu.

Narodna banka Srbije Beograd

Ljuba Jakić

zlato

investiciono zlato

potražnja

zlatne rezerve