Bez novih termoelektrana na ugalj u energetskoj strategiji vlasti u Prištini

Međutim, neophodna su ulaganja u termoelektranu Kosovo B, istakla je Rizvanoli. Dva bloka koja čine to postrojenje puštena su u rad još 1983 i 1984. godine. Ministarka je kazala i da će uskoro početi razgovori o mogućnosti unapređivanja jednog ili dva bloka u TE Kosovo A, od tri funkcionalna, koji su izgrađeni između 1970. i 1975. godine.

Rizici od zastarelih elektrana na ugalj

Energetska korporacija Kosova (KEK) namerava da rekonstruiše Kosovo B i instalira sistem za smanjenje emisija azotnih oksida na nivoe koji su u skladu s evropskim propisima. Takođe je obnovila plan za rekonstrukciju termoelektrane Kosovo A. Taj projekat je kontroverzan jer Svetska banka i Evropska komisija već dugo pritiskaju vladu da je zatvori.

Rizvanoli je izjavila da će postupak javne rasprave o energetskoj strategiji do 2031. trajati mesec dana.

Energetska kriza je uzela velik danak na teritoriji pod kontrolom Prištine, koja je ranije uvela restrikcije struje zbog visokih troškova uvoza i nestabilnosti sistema. Kao i u centralnoj Srbiji i Severnoj Makedoniji, zastarele elektrane na ugalj su poslednjih nekoliko meseci pogođene nizom havarija, koje su čak uticale na evropski sistem prenosa električne energije.

Do nedavnog puštanja u rad vetroelektrane Bajgora, poznate i kao Selac, teritorija pod kontrolom Prištine je neverovatnih 94,8% struje proizvodila iz uglja, a i dalje mora da je uvozi.

Nema napretka u sektoru energetike

Ministarka je priznala da je s dve stare termoelektrane dosad bilo jako teško držati energetsku krizu pod kontrolom. Rizvanoli napominje da u sektoru energetike nije bilo ozbiljnijeg napretka, da su neke odluke bile pogrešne, a da su po drugim pitanjima odluke izostale.

Sporazum s kompanijom ContourGlobal o izgradnji nove termoelektrane na ugalj poništen je 2020, a prošlog oktobra je predlog postavljanja gasovoda takođe praktično otkazan.

Od energetske krize su manje patile samo one zemlje što proizvode dovoljno električne energije za domaću potrošnju i mogu da izvoze, naglasila je Rizvanoli i ukazala na primere Mađarske i Bosne i Hercegovine. Vlada u Prištini je do sada potrošila ili namenila 120 miliona evra pomoći energetskom sektoru i domaćinstvima da podnesu ekstremno skup uvoz struje i da obezbedi sigurnost snabdevanja, izjavila je.