Energetska stabilnost i razvoj uz hidrosistem Lim - Zapadna Morava

U okviru predavanja na Elektrotehičkom fakultetu u Beogradu "Višenamensko korišćenje hidropotencijala kao moguća opcija perspektivnog razvoja elektroenergetike, privrede i zaštite životne sredine u Srbiji", Vladimir Šiljkut, savetnik direktora za poslovni sistem u JP EPS je studentima, profesorima i stručnjacima iz energetike predstavio projekat višenamenskog hidrosistema Lim – Zapadna Morava, čiji se razvoj trenutno razmatra u Elektroprivredi Srbije.

- Samo srce projekta i uslov za realizaciju bila bi Reverzibilna hidoelektrana Bistrica i njena gornja akumulacija Klak. Ugovor za izradu Idejnog projekta, Studije opravdanosti i planskog dokumenta za RHE Bistrica je pred potpisivanjem. Plan je da se izgradnja završi do 2030. godine. Nakon toga bi se radilo na izgradnji sistema Lim – Zapadna Morava - rekao je Šiljkut.

Kako je objasnio, ovaj projekat bi obuhvatio izgradnju tri brane i više hidroelektrana ili reverzibilnih hidroelektrana, sa akumulacijama čija bi rezerva iznosila čak jedan teravat - čas, što je više od trenutnih ukupnih kapaciteta EPS-ovih akumulacija, piše sajt Energija Balkana.

- Ključni objekat u hidrosistemu Lim – Zapadna Morava bila bi brana Orlovača, visine čak 200 metara, sa hidroelektranom, zatim derivaciona HE Ljubišnica, pa brana i HE Roge. Sledeća je derivaciona HE Đetinja, kroz čiji bi se tunel leti voda ispuštala u Zapadnu Moravu – radi navodnjavanja i poboljšanja kvaliteta vode u tom slivu. Na kraju bi bila brana za vodozahvat Svračkovo, uz mogućnost da se i tu izgradi hidroelektrana - precizirao je dr Šiljkut.

Savetnik direktora za poslovni sistem u JP EPS je podsetio da je ovaj projekat zamišljen još pre više decenija, kao i projekat RHE Bistrica.

- Sada je ideja da se dobri projekti reafirmišu i inoviraju - rekao je dr Šiljkut, dodajući da je "njegov doprinos projektu Lim – Zapadna Morava predlog da se razmotri izgradnja reverzibilnih hidroelektrana. Ili da se, bar, uz hidroelektrane ostavi prostor za naknadnu izgradnju pumpnih postrojenja, onda kada dostignuti nivo udela obnovljivih izvora energije (OIE) sa varijabilnom proizvodnjom u proizvodnom miksu to bude zahtevao".

- Ove reverzibilne hidroelektrane donele bi najveću moguću fleksibilnost elektroenergetskom sistemu Srbije i omogućile veću integraciju OIE. Kroz ovaj projekat u narednih pola veka Srbija bi obezbedila ne samo energetsku bezbednost i stabilnost, već i integraciju OIE u najvećoj mogućoj meri. U sistem bi moglo da se priključi i više kapaciteta na OIE nego što to predviđaju maksimalistički scenariji - istakao je dr Šiljkut.

Govoreći o vrednosti investicije i mogućnostima za finansiranje, dr Šiljkut je naveo da je predlog da država kroz pomoć iz EU i drugih fondova za zelene projekte obezbedi novac za finansiranje brana, pristupnih puteva, hidrotehničkih i gravitacionih tunela, jer je to u funkciji regulisanja vodotokova i smanjenja opasnosti od poplava, dok bi energetski deo bio EPS-ova obaveza.

- Nadam se da će prezentacija ovakvih, dobrih i perspektivnih ideja i projekata, najpre stručnoj, a potom i široj javnosti, doprineti stvaranju bolje medijske slike i povratiti ugled i poverenje u EPS. I tokom perioda u kom su oni bili narušeni, mladi, stručni i kompaniji privrženi kadrovi JP EPS razmišljali su i delali, inicirajući reafirmaciju tih ideja i projekata. Time su podstakli i nas starije kolege na akciju, u pravom pravcu - zaključio je Šiljkut.