Infrastruktura i poljoprivreda srpski izlaz iz ukrajinske krize

Tek je treći mesec 2022. godine a međunarodne finansijske institucije već drugi put smanjuju projekcije globalnog privrednog rasta. Međunarodni monetarni fond je krajem januara smanjio svoju projekciju za svet sa 4,9 na 4,4%, a ovih dana se očekuje nova revizija nadole.

I u saopštenju nakon posete Srbiji, misija MMF-a je istakla da će projekcije biti smanjene sa 4,5% usled posledica rata u Ukrajini.

U očekivanju MMF-a druge institucije su već reagovale. UNCTAD je juče smanjio procenu globalnog rasta za ovu godinu sa 3,6 na 2,6%.

Pored Rusije koja će imati duboku recesiju, najveće usporavanje privrede osetiće Zapadna Evropa, kao i Centralna, Južna i Jugoistočna Azija. U izveštaju UNCTAD-a se navodi i da će zemljama u razvoju biti potrebno 310 milijardi dolara da isplate dospele dugove ove godine.

Rejting agencija Standard end Purs je juče oborila procenu rasta evrozone sa 4,4 na 3,3%, dok je Mudiz bio nešto blaži sa smanjenjem sa 4,3 na 3,6%.

Za nas najvažnija, nemačka privreda nalazi se u problemima, što pokazuje i to da je Institut za ekonomske studije IFO smanjio projekciju rasta ove ekonomije sa 3,7 na 3,1 do 2,2%.

Ali kakva bi to bila kriza kada mi ne bismo bili najbolji u njoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva rekao je da sve procene rasta padaju i da je "naše da sačuvamo kakav takav pozitivan rast".

- Nama je procenjivan rast od 4,5 odsto. Svima će da smanje za 1,5 odsto, a nama će za jedan odsto. Mi ćemo tu da budemo izuzetak - poručio je Vučić, govoreći o MMF-u.

Ekonomisti ističu da je za davanje bilo kakvih procena jako rano i da vlada potpuna neizvesnost.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta ukazuje da se ne zna ni da li se sukob u Ukrajini bliži kraju ili će potrajati.

- Ne znamo da li će u Evropi biti usporavanje ekonomije ili će možda biti i recesije. Ako se ne obavi prolećna setva u Ukrajini to znači da će cene poljoprivrednih proizvoda biti visoke bar još godinu dana. Što se tiče energije, teško da se nešto može promeniti relativno brzo. Evropska ekonomija deluje depresivno - ocenjuje on.

Ovo će se odraziti svakako i na srpsku privredu.

- Zastoj u Nemačkoj i Francuskoj će svakako gušiti i ekonomsku aktivnost ovde, jer smo karika u lancima snabdevanja. Ali mislim da će negativni efekat biti jači u EU nego kod nas. Razlog su pre svega investicije u infrastrukturu i građevinarstvo. Mi smo i dalje podinvestirani. Ipak i tu će biti negativnih efekata. Sa rastom cena materijala, za isti budžetirani novac moći ćemo da manje da izgradimo, moraće da bude nekih redukcija, pa će i građevinarstvo dati manji doprinos nego što bi moglo -napominje Nikolić.

I Saša Đogović, autor biltena Makroekonomska kretanja u Srbiji, ističe da kod nas ima mnogo potreba za infrastrukturom, počevši od kanalizacije i vodovoda i druge komunalne infrastrukture.

- To razvijene zemlje već imaju. Druga stvar je poljoprivreda. Kod nas ona ima veći ponder u BDP-u i mada nam neće mnogo doprineti rastu, obezbediće stabilnost. Mada pitanje je i kakva će poljoprivredna godina biti. U svakom slučaju odgovaraće nam i više cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu - napominje on.

Na ruku nam mogu ići i cene drugih sirovina, na primer bakra.

- Cena bakra je visoka i izvoz Ziđina podiže privrednu dinamiku. Takođe, EU je povećala kvote na uvoz čelika iz Srbije, pa će i to biti dobro za železaru u Smederevu. A obe kompanije nalaze se u rukama Kineza", napominje on.

S druge strane našu autoindustriju koja se sastoji od komponentaša sigurno će pogoditi zastoj autoindustrije u Evropi i gašenje kapaciteta u Rusiji.

- Na primer mi smo mnogo izvozili pneumatika u Rusiju - ukazuje on.

Đogović napominje da je nezahvalno davati procene kada se ne zna ni kakvi će biti odnosi EU i Rusije, a ni šta će biti sa isporukama gasa s obzirom da je Rusija tražila isplatu u rubljama, a sada se čeka odgovor EU.

- Ako se prekine isporuka gasa iz Rusije, veliki broj evropskih zemalja biće u recesiji, a pre svega Nemačka - upozorava on dodajući da će se to onda dodatno odraziti na smanjenje naše industrijske proizvodnje.

- Naša ekonomija može biti smanjena za jedan možda 1,5%, ali teško je ovako rano bilo šta prognozirati - zaključuje Đogović.

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA

Ekonomski Institut a.d. Beograd

Serbia Zijin Copper doo Bor

UNCTAD

MMF

Standard Purs

Mudis

Zijin

Ivan Nikolić

Saša Đogović

IFO projekcija rasta

sukob u Ukrajini

recesija

globalni privredni rast

poljoprivreda

infrastruktura