Crni med dobar za zdravlje i tražen na tržištu

On takođe kaže da mu je majka pričala da je ovaj med nastao prikupljanjem medne rose sa lišća šumskog drveća kao što su bor i hrast. Te biljke tokom letnjih vrućina luče mednu rosu na svom lišću i na taj način čuvaju sebe od isušivanja, a pčele koje u to vreme nemaju drugu pašu prikupljaju je i unose je u košnicu sa namerom da je tokom zime iskoriste za preživljavanje, a od koje u slučaju da nemaju dovoljno lepih dana za izlazak na let i čišćenje svog debelog creva mogu da stradaju od sopstvene hrane.

Ova osobina crnog meda veoma je pogodna i za ljude koji imaju problem zatvorom, a koju mogu da ga reše uzimanjem jedne ili dve kašike ovog meda u toku dana.

Med koji proizvode Velinovići u svom pčelinjaku bez obzira da li je reč o crnom, livadskom, borovom ili bagremovom je veoma tražen od ljudi kako na teritoriji Pčinjskog okruga tako i Beogradu gde su jednom prilikom odjednom prodali oko 400 kilograma.

- Kada su ljudi čuli da naš med proizvodimo u okolini Trgovišta u gotovo netaknutoj prirodi nisu se mnogo dvoumili oko kupovine. Jedni roditelji su nam posle toga čak ispričali da je naš med jeo i njihov sin koji je imao alergiju posle svakog konzumiranja nekog drugog meda, što je još jedna potvrda da je reč o medu fantastičnog kvaliteta - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da je okolina u kojoj se nalazi njihov pčelinjak prebogata šumskim rastinjem i lekovitim biljem, a među kojima raste i brekinja, čiju koru i plod ljudi koriste za ublažavanje tegoba kod dijabetesa, bubrega, kolena.

Velinovići su se oduvek trudili da blagodete prirode iskrosite na pravi način, a da je pritom ne ugroze. Tako su i počeli da prave najpre za svoje potrebe, a potom i za potrebe prijatelja gavez mast od dobro usitnjene biljke zvane gavez, neslane slanine i voska.

- Ova lekovita biljka može da se nađe uglavnom pored reke gde je vlažno zemljište. Njen koren je unutra beo, a spolja crn i kada se spoji sa neslanom slaninom i voskom daje fantastičan melem koji pomaže ljudima kod ublažavanja bolova u kolenima, posle lomljenja ekstremiteta i koji imaju problem sa venama - kaže Aleksandar i naglašava da osim ovog melema oni u kombinaciji sa medom, orasima, lešnikom, bademom, brusnicom i suvim grožđem prave i melem za jačanje ljudskog organizma.

Iako Miroslav i Aleksandar imaju svoje profesije i u radnom odnosu su, njih dvojica su veliki zaljubljenici u pčelarstvo. U pčelinjaku koji trenutno broji 30 društava oni se neprestano smenjuju i tako stignu da završe brojne obaveze. Kada nemaju obaveza oko pčela oni su u voćnjaku koji se nalazi u neposrednoj blizini pčelinjaka, a u kome su zasadili razne vrste jabučastog i koštičavog voća.

Kažu da su veoma zadovoljni prošlogodišnjim prinosom meda. Nadaju se da će tako biti i ove godine jer su pčele već imale dobru pašu prilikom cvetanja lešnika. Planiraju takođe da postojeći pčelinjak povećaju za još 15 društava kako bi mogli da medom podmire sve potrebe svojih mušterija.