(Magazin Biznis) Dragica Pilipović Chaffey, generalna direktorka kompanije SBB - Investitore privlače niži troškovi poslovanja

(Dragica Pilipović Chaffey)

Država bi trebalo da poboljša infrastrukturu, da ukloni birokratske prepreke koje otežavaju posao i da pojeftini troškove biznisa u Srbiji. Jer, ako toga nema, neće biti ni velikih investitora. Svi investitori gledaju gde može da im poslovanje bude jeftino i dobro. Zato nisam sigurna da smo mi baš na prvom mestu interesovanja investitora.

Ovako je Dragica Pilipović Chaffey, generalni direktor kompanije SBB, ocenila za Magazin Biznis kakvi su uslovi poslovanja u Srbiji i zašto nema više stranih direktnih investicija. Posle višegodišnjeg uspešnog iskustva u radu međunarodnih finansijskih institucija, MMF-a i EBRD-a, Dragica Pilipović Chaffey od pre četiri godine vodi kompaniju SBB kao predstavnik britanskog investicionog fonda "Mid Europa Partners" u kojem je jedan od vlasnika i EBRD.

Govoreći o uticaju globalne krize na srpsku ekonomiju, sagovornica Magazina Biznis upozorava da će oporavak biti spor i da neće biti više spektakularnog rasta tržišta kapitala.

– Slažem se da je i pre krize Srbija imala spor razvoj. Na žalost, ma koliko da ne želim da razgovaram o politici, činjenica je da nas naše političke koalicije koštaju mnogo i to je naš problem. Tačno je da u Srbiji imamo mnogo obrazovanije ljude, što nam je velika prednost u odnosu na druge. Mi, na primer, imamo ministarku finansija koja ima veliko znanje u poređenju sa mnogima u okruženju, ali na žalost, kompromisi su toliki da ne mogu da se do kraja izvedu reforme. Što smo dalje od onog oktobra od pre deset godina, sve je teže napraviti velike rezove. Tada je moglo to da se napravi. Na žalost, politički kompromisi nam ne dozvoljavaju da uradimo ono što znamo da mora da se uradi kada se sprovode reforme – oštri rezovi.

Kakve su Vaše procene uslova poslovanja?

– Firmama je veoma teško, ne možemo da planiramo, ne možemo da ulazimo u nove investicije, ne možemo da se borimo sa nestabilnostima na tržištu. Tačno je, međutim, i da se nešto dešava u ovoj krizi. Neki koji nemaju kapital uspeli su da prodaju deo firmi onima koji imaju kapital. Dakle, dolaze novi vlasnici i novi kapital koji može da smanji rizik propasti. Ali, mene više brine uplitanje državnog kapitala. Na primer, kako "Telekom Srbija" može da nudi neku uslugu za "jedan dinar" na 12 meseci, kada znamo koliko to košta i da takva cena nije moguća?! Dakle, neko to plaća. A ko je to? Pa, mora biti da to svi mi plaćamo. Svi mi koji nastojimo da stvorimo dobru međunarodnu mrežu usluga u telekomunikacijama moramo da se borimo protiv nekoga ko daje uslugu za "jedan dinar". A taj neko nije kapitalista, pa će to da ga udari po džepu, nego je država. E, u tome je problem. To je opasno. Jer, jednoga dana će korisnici reći da nam mreža nije toliko kvalitetna kao, na primer, u Češkoj. Pa, neće ni biti, jer u poslu moram da se borim protiv onoga ko prodaje tu uslugu za "jedan dinar".

Šta su najveći problemi danas u poslovanju u Srbiji?

– Ako bismo merili po finansijskim pokazateljima onda nas je kurs najviše pogodio. Ne samo što nam je prihod opao za 30-35 odsto nego nam je i dug porastao za toliko. To se svima desilo i svi ćemo morati da se prestrojimo. Znači, nećemo uzimati više kredita već ćemo da otplaćujemo ove i da ćutimo. Šta smo mi kao SBB onda mogli da uradimo? Naš vlasnik, investicioni fond Mid Europa, investirao je van Srbije. Ono što smo hteli da radimo u Srbiji uradili smo u Bosni ili u Sloveniji. Tamo je valuta stabilna i nema valutnog rizika. To je, dakle, problem posmatran sa stanovišta bilansa uspeha. Drugi problem u poslovanju u Srbiji je birokratija. Birokratiju je veoma teško suzbiti. Ja dolazim iz dosta uređenih zemalja i kada ovde pogledam onda vidim da birokratijom mi jedni druge ubijamo. Pre neki dan sam, na primer, morala da potpišem ugovor o lizingu. Naime, mi u SBB-u iznajmljujemo automobile na lizing, jer imamo mnogo timova koji rade instalacije. Svake godine uzmemo 20 do 30 automobila na lizing. Ali, za svaki auto sam morala, kao direktor, da potpišem 14 papira! Tražila sam sastanak sa direktorom lizing kuće da vidim da li je zaista potrebno 14 papira. Ako treba toliko papira to znači da je on nesiguran da će sutra eventualno spor dobiti na sudu, pa se obezbeđuje sa tako mnogo dokaza. I ta birokratija me izluđuje. Ja sam došla iz Velike Britanije, zemlje u kojoj ne treba ni pečat i za mene ovo predstavlja veliku prepreku u poslovanju. Treći problem koji često navode je korupcija. Ja korupciju ne mogu da merim jer nisam imala takav slučaj. Moguće je da neko to traži, ali ja to ne prepoznajem i to više vidim kao birokratiju. Sledeći problem u poslovanju je nelojalna konkurencija. Ona nas mnogo košta, a tu država kroz svoja preduzeća daje veoma loš primer. I tu se opet vraćamo na političke okolnosti i na koaliciju, jer imam utisak da polovina ljudi u Vladi ne razume zašto je važno da imamo tržišnu ekonomiju i zašto kratkoročni motivi nisu u interesu građana. Kroz svoje upravne odbore, ljudi u vlasti šalju poruke da tržišna ekonomija nije bitna.

Ali, svi ti problemi se već godinama ponavljaju?

– Verovali ili ne, to može da ima i neke prednosti za firme u Srbiji. Prednosti su što niko od velikih, ozbiljnih kompanija neće da dođe u Srbiju da se takmiči sa nama jer mu se ne isplati. Kad uradi matematički proračun, niko neće da investira 50, 60 ili 100 miliona evra jer mu se ne isplati da napravi kompaniju. Prednost je i što je svaki naš proizvod nov na tržištu. To su prednosti kojih nema na razvijenim tržištima. A sve novo što razvijamo to poboljšava naš servis građanima...

Kako Vi vidite dalji razvoj srpske ekonomije?

– Trebalo bi da se što pre privatizuju velika državna preduzeća, pa da jednom znamo na čemu smo. Volela bih i da se veći deo BDP stvara u privatnom sektoru a onda ćemo konačno da nađemo šta nam je komparativna prednost.

Nama ne nedostaju strategije, a evo sada dobijamo i ovu do 2020. godine. Šta o tome mislite?

– Mene uvek zanima da čujem da kažu šta znači dugoročna strategija. Ako je to formiranje Banke za razvoj onda nisam sigurna da to vredi. Ja sam gledala kako to izgleda u drugim zemljama i videla sam da tu ima mnogo političkih pritisaka i da se finansiraju stvari koje ne mogu da uspeju. Zato sam skeptična prema ideji razvojne banke jer nisam ni za koju opciju gde država deli pare, pošto ih obično deli neracionalno. Naše banke imaju previše likvidnosti i ne mogu da nađu one kojima treba da daju pare. Pa kako će sada, odjednom, razvojna banka da nađe kome će dati pare?! Bojim se da će puno novca biti plasirano u projekte koji neće moći da prežive. Ljudi će racionalne projekte početi da zapostavljaju jer će za neke druge imati beneficije. Na primer, neki moji prijatelji su želeli da investiraju u proizvodnju peleta (proizvoda od drveta) i to su planirali da rade u delu Srbije koji je bogat tim sirovinama. Ali, sada planiraju da to premeste u deo gde je država rekla da će dati subvencije zato što je to nerazvijeni deo Srbije. Tu ima bar dva problema. Prvo, ja ne znam koliko će to biti racionalno i kakvi su troškovi transporta iz tog kraja. A drugo, ako dobiješ pare a nisi stavio svoje, koliko ti je onda bitno da ih vratiš? Nisam sigurna da će poslovni ljudi sve svoje snage usmeriti u poslovanje, kao kad bi uložili svoje pare.

Pa, kad sve saberete u Vašem poslovnom iskustvu u Srbiji, da li ste optimista ili pesimista?

– Ja radim sada u industriji koja je nova, koja se tek razvija, koju svi vole...Narod se umrežava preko interneta, gleda kablovsku televiziju, stalno raste broj priključaka i to je meni zanimljivo. U tom smislu sam optimista. Samo bih htela da sve bude brže, da se brže i uspešnije ekonomski razvijamo. Žao mi je što se sporo razvijamo jer će veliki broj ljudi morati dugo da čeka u polusiromaštvu – kaže Dragica Pilipović Chaffey u intervjuu za Magazin Biznis.

Teorija i praksa

Posle velikog iskustva u radu u međunarodnim finansijskim institucijama, kako Vam izgleda svet teorije i prakse?

– Dosta toga sam znala šta se dešava u kompanijama. Ali, kada se uđe u firmu i kada se vidi da svaka odluka vlade ili lokalnih konkurenata direktno utiče na tvoj bilans uspeha, na maržu koju zaradiš i na budućnost investiranja, onda to stvarno smeta. Tada više ne može da kažeš: "O, pa dobro, to je tranzicija". Dok si u međunarodnoj instituciji možeš da kažeš to je tranzicija, možeš da uporediš podatke, da posmatraš različite zemlje pa da komentarišeš kako je koja zemlja shvatila šta treba da uradi, da vidiš koja može da se popravi a koja neće uspeti... Ali, to je sve teorija. U firmi je život svakodnevno dinamičan i zahteva brzo reagovanje. Druga razlika je što sam iz međunarodnih institucija gledala na zemlje u tranziciji, na primer, na Kirgistan, Turkmenistan ili na Sloveniju, Češku i druge, ipak, sa profesionalnom distancom. Ali, za svoju zemlju bih želela da bude najbolja, da bude najbrža i nije mi svejedno da li je spora u tranziciji. Nažalost, ovo je zemlja koja je u mnogim segmentima zakasnila u tranziciji i koja je prošla kroz jedan užasno nesretan period i to je ostavilo posledice. Osetim neku frustraciju kada vidim da će oporavak dugo da traje. To mi smeta ne samo za poslovanje kompanije, nego kao čoveku – kaže Dragica
Pilipović Chaffey.

O kompaniji SBB

Kompanija SBB – Srpske kablovske mreže – najveći je operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji i najznačajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u sedam zemalja svojom Total TV platformom. SBB, nastao integrisanjem kablovskih distributera širom Srbije tokom 2002. i 2003. go dine, danas zapošljava više od 800 ljudi. U saradnji sa kompanijama "Telemach" u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, sa kojima ima iste većinske vlasnike i predsednika uprave, čini jedinstven telekomunikacioni sistem na teritoriji nekadašnje države. Većinski paket akcija je u vlasništvu britanskog investicionog fonda "Mid Europa Partners" (MEP) koji je jedan od najvećih fondova za investiranje u centralnoj i istočnoj Evropi. Jedan od vlasnika je i Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je direktno investirala u SBB.

Koga i kako bira EBRD

EBRD dosta detaljno kontroliše kompanije pre ulaska? Kako birate kompanije i o
kojim proverama je reč?

– Obično se u svakoj sredini zna koja je kompanija dobra, pa na prepoznavanje ne mora da se gubi vreme. Ali, kada dođe do pravih razgovora o ulasku EBRD, onda počinju kompletne pravne i finansijske kontrole: kakvi su prihodi, rashodi, kako se vodi evidencija, da li se novac stvarno troši za potrebe kompanije i razvoj ili se pare izvlače pa se troši na avione, kamione... Ukratko, potrebna je detaljna finansijska analiza. Potom se istražuje kakva im je pozicija na tržištu, šta im odgovara a šta im smeta, šta može da ih uništi, koje su njihove prednosti, da li su dobri jer im je država dala privilegovan položaj ili imaju neku drugu prednost. Sve to zahteva obazrivost. Ima mnogo stvari koje mogu da zaustave učešće EBRD u vlasništvu neke kompanije. Ali, naravno, ne mora baš svaka investicija EBRD da bude uspešna. Sećam se da me jednom jedan od mojih kolega pitao: "Dragice, da li je neki od tvojih kredita propao?". Ja sam mu rekla "Nije još". I zaista je tako. Nikad se ne zna, jer mora neko i da propadne. Sigurno ima i grešaka, samo se trudimo da budu što manje loše. Na primer, kad se pogledaju posledice velike krize, kao one u Rusiji ili ovde sada, vidi se da portfelj EBRD nije bio toliko uništen kao drugih banaka. To je upravo zato što smo bili izbirljiviji i što smo imali strogu selekciju – kaže Dragica Pilipović Chaffey.

Skica za portret

Dragica Pilipović Chaffey je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i potom radila tri godine u Ministarstvu finansija ondašnje SFRJ, u sektoru saradnje sa Svetskom bankom i MMF-om. U Vašington je otišla 1975. godine, na usavršavanje u Svetskoj banci, a potom je posao dobila u MMF-u. Završila je MBA studije. U MMF-u je radila od 1975. do 1991. godine. U Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) radi od osnivanja 1991. godine, najpre kao ekonomista a potom u odeljenju za finansijske institucije. Vodila je saradnju EBRD sa bankama u Sloveniji, Kazahstanu, Rusiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Poljskoj. Od pre četiri godine, kada je EBRD ušla u vlasništvo kablovskog operatera SBB, Dragica Pilipović Chaffey postaje izvršni direktor i radi u Beogradu. Takođe, predstavnik je kapitala EBRD u Komercijalnoj banci Beograd, kao član Upravnog odbora.

- U EBRD se dosta radi sa privatnim sektorom. To je dobro i zanimljivo, jer može da se prati razvoj privatnog preduzetništva i da mu se pomogne i kapitalom i kreditima - kaže Dragica Pilipović Chaffey za Magazin Biznis.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )