Heklano cveće Katarine Kolar stiglo do Izraela i ušlo u modu

- Znala sam da štrikam, a heklanje me ranije nije interesovalo. Ćerka me je nagovorila da probam da heklam. Ona živi u Izraelu, tamo radi za jednu dizajnerku. Ubedila me je da probam da za tu dizajnerku heklam kaktuse, dopali su joj se i sve ih je uzela! To su moji prvi radovi. U izradi kaktusa nisam mnogo uživala, zato ih više ne pravim. Još i tad sam maštala da isheklam nešto bolje. Posle godinu dana počela sam da heklam cveće! Da li ste videli ljiljan?

Umetnost bez šablona – gleda u cveće i hekla

Dok vešto prepliće prstima i tako stvara svoju baštu, naša sagovornica cveću produžava vek. Šablone nema i ne želi da ih nabavi, a jedino priznaje upornost, trud i talenat.

- Šta će mi šabloni? Ja to radim ovako: uzmem saksiju, stavim je na sto, gledam u cveće i heklam! U početku mi je trebalo dosta vremena, a sada uspevam da nedeljno završim jedan rad. Zavisi koje cveće radim. Sve to me čini jako srećnom. Ispunjava me, bez obzira koliko mi vremena oduzima.

Umeju li ljudi da cene ručni rad?

- Iskrena da budem, u Srbiji van mog sela još niko nije kupio. Svima je skupo. Ja mislim da i nije toliko skupo… Nema od ručnog rada mnogo zarade, dosta novca ode na materijal. Gledam da vunicu nabavim na popustu jer kupujem na kilogram, a trebaju mi i različite boje.

Smatrate li važnim održavanje tradicije? Jeste li nekad pokušali nekoga da naučite da hekla?

- Jednu unuku interesuje heklanje i želi da joj pokažem kako se to radi, ali joj stalno govorim da ja ne mogu u potpunosti da je naučim. Ne mogu ničije ruke da držim. Ona mora da gleda šta ja radim i kako heklam i mora to da voli! Od kako znam za sebe ja sam kreativna i uvek sam se bavila takvim poslovima. Niko me nije učio, sama sam se trudila. Izgleda da mi je urođeno da to dobro radim - naglašava Katarina Kolar, majka devetoro dece i baka 17 unučića.

S obzirom na to da njeni najbliži ne žive gde i ona, biti u toku sa tehnologijom jedna je od aktivnosti koju je morala da savlada. Tako je otkrila da joj društvene mreže mogu koristiti i kada je reč o razvoju preduzetničkih ideja i poduhvata.

- Ne znam baš da vodim stranicu kako treba, ali znam ponešto. Ćerke su admini Heklanog cveća, one objavljuju fotografije, a ja ih stavljam na ono, kako se zove ono dnevno?

Mislite na stori (priča; opcija na Fejsbuku)?

- Da! Znam i da se javim ako neko pozove ili da odgovorim na poruku. Na primer, ja sam Vama sama odgovorila.

Ruže lepše od pravih

Upravo joj je prisutnost u virtuelnom svetu pomogla da heklano cveće bude zapaženo i van granica naše zemlje. Tako je neko završilo u Slovačkoj i Hrvatskoj, a raskošnim laticama muškatli, orhideja i ruža nije odolela ni izraelska dizajnerka.

Nakon kaktusa, ona se vratila da heklano cveće Katarine Kolar prenese u svet mode:

- Pravila sam nakit, najviše ogrlice sa cvetnim motivima. To je sada sve u inostranstvu - radosno izjavljuje i dodaje da joj je drago kada neko primeti njene ručne radove, jer tako zna da vreme koje je uložila u njihovu izradu nije protraćeno.

Unuka s ponosom nosi bakine umetnine

- Imam puno slobodnog vremena, u skorije vreme se bavim samo heklanjem. Potrebno mi je nekoliko dana da isheklam cveće. Trudim se da ono bude približno iste veličine, kako zbog cene, tako i zbog uloženog vremena. Kad je cveće iste veličine onda znam koliko će mi dana trebati da napravim neko drugo. To nije slučaj jedino sa velikim orhidejama, one su zahtevnije. I tako…usavršila sam se!

Bilo da se radi o velikim ili malim buketima i sadnicama od vunice, detalji ne fale. Svaki tučak, latica ili cvast napravljeni su pažljivo, pa tako heklano cveće od zemlje do poslednjeg pupoljka liči na stvarno.

Možda ovakva posvećenost zaista ne može da se izmeri vremenom, niti novcem, već kako naša sagovornica kaže – jedino završenim radovima. Jedna saksija cveća po nedelji, nekoliko eksponata po polici i eto cele heklane bašte.