Rezultati Erste Grupe u 2021. godini: Snažne operativne performanse, niski troškovi rizika

Erste Grupa zabeležila je porast operativnog prihoda od 8,2% na 7,7 milijardi evra u finansijskoj 2021. godini. Ovaj snažan operativni učinak odražava veći neto prihod od kamata na osnovu povećanja kamatnih stopa u Češkoj i Mađarskoj i solidnog rasta obima kredita, kao i značajno veći neto prihod od naknada i provizija zahvaljujući oporavku privreda u regionu i tržišta kapitala. Okruženje benignog rizika tokom prošle godine omogućilo je strmoglavo smanjenje troškova rizika sa 1,3 milijarde evra u 2020. na 159 miliona evra u 2021. godini.

Ovakav razvoj događaja doveo je do toga da Erste Grupa ostvari neto profit od 1,92 milijarde evra za finansijsku 2021. godinu (2020: 783 miliona evra, 2019: 1,47 milijardi evra).

- Najnovija dešavanja u vezi sa ratom Rusije sa Ukrajinom šok su za sve koji veruju u evropske ideje mira, demokratije i napretka. Kako stvari trenutno stoje, sukob će imati nesagledive posledice po kontinent – političke, ekonomske, ali pre svega humanitarne. Erste Grupa nema operativno prisustvo u Rusiji i Ukrajini i naša direktna izloženost u ovim zemljama je zanemarljiva. Međutim, naša geografska blizina i duboke veze sa celim regionom nose sa sobom humanitarnu odgovornost. Kao banka u srcu Evrope, bićemo uz ljude u regionu tako što ćemo pružiti podršku i pomoć - rekao je Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe.

Finansijski direktor Erste Grupe Stefan Dorfler:

- Imamo dokazani poslovni model, upečatljiv otisak u dinamičnim ekonomijama Centralne Evrope i solidnu kapitalizaciju. Svesni smo izazova do kojih bi mogao da dovede najnoviji razvoj situacije, ali smo uvereni da smo u dobroj poziciji da na njih odgovorimo.

Snažan ekonomski uspon u regionu CIE prošle godine pomogao je da povećamo naš prihod tako što smo podržali solidan rast potražnje za kreditima. U kombinaciji sa rekordnim prihodima od naknada i dobrim upravljanjem troškovima, ovo je dovelo do snažnog porasta našeg operativnog rezultata. Kako su naši troškovi rizika u 2021. godini bili daleko ispod nivoa izazvanih pandemijom iz 2020. godine, naš krajnji rezultat je naglo porastao.


Poslovni prihodi porasli za 8,2%

Neto prihod od kamata porastao je na 4.975,7 miliona evra (+4,2%; 4.774,8 miliona EUR), pretežno zahvaljujući povećanju kamatnih stopa u Češkoj i Mađarskoj, snažnom rastu kreditne aktivnosti na svim tržištima i pozitivnom jednokratnom efektu operacija refinansiranja TLTRO III u Austriji i Slovačkoj.

Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.303,7 miliona evra (+16,5%; 1.976,8 miliona EUR) podržan snažnim ekonomskim oporavkom i porastom na tržištima kapitala. Povećanja su zabeležena u svim kategorijama naknada i provizija i na svim ključnim tržištima.

Neto rezultat trgovanja opao je na 58,6 miliona evra (137,6 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 173,2 miliona evra (62,0 miliona EUR). Operativni prihodi su porasli na 7.742,0 miliona evra (+8,2%; 7.155,1 miliona EUR).


Operativni rezultat je povećan za 17,1%, što odražava umereni rast rashoda

Opšti administrativni rashodi su porasli na 4.306,5 miliona evra (+2,0%; 4.220,5 miliona EUR), rashodi za zaposlene povećali su se na 2.578,1 milion evra (+2,3%; 2.520,7 miliona EUR). Broj zaposlenih je opao za 2,4% i dostigao 44.596. Ostali administrativni rashodi su porasli na 1.180,3 miliona evra (+1,9%; 1.158,9 miliona EUR). Uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode opale su na 122,4 miliona evra
(132,2 miliona EUR). Depresijacija i amortizacija su porasle na 548,0 miliona evra (+1,3%; 540,9 miliona EUR).

Operativni rezultat je vidno porastao na 3.435,5 miliona evra (+17,1%; 2.934,6 miliona EUR), a odnos prihoda i
troškova je zabeležio znatan pad na 55,6% (59,0%).


Snažan rast neto dobiti na osnovu naglo nižih troškova rizika

Zahvaljujući neto alokacijama, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata ("troškovi rizika") iznosile su -158,8 miliona evra ili devet baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-1.294,8 miliona EUR ili 78 baznih poena). Neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima, kao i preuzetim obavezama i datim garancijama, izvršena su u Češkoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i Mađarskoj, ali su generalno ostala na vrlo niskom nivou.

Pozitivan doprinos je došao od prihoda od naplate već otpisanih kredita, kao i od ukidanja rezervisanja, pretežno u Austriji (u segmentu štednih banaka). U uporednom periodu, ažurirani parametri rizika sa informacijama za naredni period u vezi sa pandemijom Covid-19 doveli su do visokih neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima, kao i po preuzetim obavezama i datim garancijama. Koeficijent PK na osnovu bruto kredita klijentima pao je na rekordno niskih 2,4% (2,7%). Koeficijent pokrivenosti PK (isključujući kolateral) povećao se na 90,9% (88,6%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -310,5 miliona evra (-278,3 miliona EUR). Ovaj pad je prouzrokovan efektima valuacije i višim rashodima za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka; potonji su porasli – najviše u Austriji i Rumuniji – na 108,6 miliona evra (93,5 miliona EUR). Nameti na bankarsko poslovanje opali su na 73,5 miliona evra (117,7 miliona EUR), prvenstveno zbog ukidanja poreza na bankarsko poslovanje u Slovačkoj i nižih nameta u Austriji. U ovom trenutku, nameti na bankarsko poslovanje se plaćaju na dva ključna tržišta.

U Mađarskoj, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 15,0 miliona evra (14,5 miliona EUR), a porez na transakcije dodatnih 48,0 miliona evra (44,0 miliona EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je
10,5 miliona evra (25,5 miliona EUR).

Porezi na dobit porasli su na 525,2 miliona evra (342,5 miliona EUR). Deo neto dobiti koji pripada manjinskimudelima porastao je na rekordnih 484,8 miliona evra (242,3 miliona EUR) zbog znatno viših doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 1.923,4 miliona evra (783,1 milion EUR) zahvaljujući snažnom operativnom rezultatu i niskim troškovima rizika.


Obim kredita veći za 8,6%

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 21,3 milijarde evra (decembar 2020: 19,7 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 18,8 milijardi evra (17,1 milijardu EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 24,8 milijardi evra (23,6 milijardi EUR).

Ukupan rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – umereno se povećao na 129,6 milijardi evra (120,2 milijarde EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 14,5% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala je opao na 19,1% (19,7%), prvenstveno zbog ranog otkupa dela kapitala AT1.

Bilansna suma se povećala na 307,4 milijarde evra (+10,8%; 277,4 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su, pre svega u Austriji, na 45,5 milijardi evra (35,8 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama opali na 21,0 milijardi evra (21,5 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima (neto) porasli su na 180,3 milijarde evra (+8,6%; 166,1 milijarda EUR).

Na strani obaveza, depoziti banaka zabeležili su znatan porast na 31,9 milijardi evra (24,8 milijardi EUR) kao rezultat povećanog refinansiranja ECB (TLTRO III). Depoziti klijenata su zabeležili porast na svim ključnim tržištima – naročito u Austriji i Češkoj Republici – na 210,5 milijardi evra (+10,2%; 191,1 milijarda EUR). Odnos kredita i depozita zabeležio je pad na 85,6% (86,9%).


Prognoza

Neizvesno je kako će se situacija u Ukrajini razvijati i kakav će to makroekonomski uticaj imati na region. Iako je ekonomska uloga Rusije kao izvoznog tržišta za Erste tržišta konstantno opadala tokom proteklih godina, većina zemalja je i dalje zavisna od uvoza ruskih energenata.

Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Očekuje se da će prihod od naknada i provizija zabeležiti porast na nivou od nižih do srednjih jednocifrenih procenata. Kao i u 2021. godini, Erste Grupa ima za cilj da postigne dvocifren prinos na materijalni kapital (ROTE). Očekuje se da će pokazatelj kapitala CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou.

Iako je precizno predviđanje teško na trenutnim niskim nivoima troškova rizika i s obzirom na najnovija geopolitička dešavanja, Erste Grupa smatra da će u 2022. troškovi rizika biti ispod 20 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima. Očekuje se da će koeficijent problematičnih kredita (NPL) biti ispod 3,0%.

Razvoj situacije između Rusije i Ukrajine ne utiče direktno na Erste Grupu, jer ona nema operativno prisustvo u tim zemljama, izloženosti prema obema zemljama su zanemarljive i trenutno se u ovom kontekstu ne predviđa dodatno značajnije rezervisanje zbog rizika. Međutim, ne mogu se isključiti indirektni efekti, poput nestabilnosti finansijskog tržišta ili posrednih efekata sankcija na neke od naših klijenata ili nemogućnost isključivanja slučajeva
osiguranja depozita ili poravnanja.