U Beograd konačno stiže veletržnica - Radovi na novom objektu veleprodaje na prostoru Kvantaške pijace počeće u martu 2011.

Prva srpska veletržnica, čija će gradnja početi u martu sledeće godine, prostiraće se na oko 18 hektara, od čega se na trećini te parcele već nalazi Kvantaška pijaca. Planirano je da u prvoj fazi radova, na 7 hektara bude izgrađena hala od 10.000 m2 u kojoj će se isključivo prodavati voće i povrće, kao i još dva objekta.

U jednom na oko 4.000 kvadrata prodavaće se cveće, dok je drugi od 1.750 namenjen za ribu. Veletržnica bi sa radom mogla da počne za otprilike godinu dana, čime će nakon 15 godina konačno biti stavljena tačka na ovu priču.

Ukupna vrednost prve faze radova procenjena je na oko 10 mil EUR bez taksi za uređenje građevinskog zemljišta, a novac su obezbedile "Gradske pijace" iz sopstvenih prihoda. Projekat već uveliko radi Institut "Kirilo Savić" uz podršku međunarodnih konsultanata.

- Planiramo da beogradska veletržnica bude pre svega logistički centar izvoza, ali i uvoza voća, povrća i drugih proizvoda - kaže Dragan Pušara, direktor JKP "Gradske pijace".

- Ovo će biti prevashodno objekat za veleprodaju, ali u njemu će po znatno povoljnijim cenama moći da pazare i građani. Recimo danom otvaranja veletržnice očekujemo da roba iz uvoza bude jeftinija i do 30%. Ukupno 60 modulskih jedinica iz kojih će se vršiti prodaja biće podeljene u tri kategorije, od 90, 120 i 150 m2. Korist od ovog projekta imaće i kupci koji će dobiti jeftiniju i kvalitetniju robu, ali i proizvođači koji će moći da bolje plasiraju svoje proizvode.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi najveći deo "kolača" biće u rukama Beograda, ali u ovaj projekat kao sufinansijeri moći će da se uključe i druge lokalne samouprave u Srbiji, kao i zadruge sa najmanje 15 proizvođača i godišnjom proizvodnjom većom od 5.000 tona.

- Ovo je dobra prilika za opštine i gradove koji imaju poljoprivredu kao dominantnu privrednu granu da omoguće svojim proizvođačima da robu plasiraju na najprometnije tržište u Srbiji - kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, koja će biti zadužena za uključivanje i drugih opština u ovaj projekat.

Hrvatska

Izgradnja veletržnica u Hrvatskoj, gde su još 2001. godine završeni ovakvi objekti u Rijeci, Osijeku i Splitu, dobar je primer koji bi mogla da sledi i Srbija.

- Uspeli smo da sakupimo dobar deo veletrgovaca voćem i povrćem na jednom mestu, a potrošači su dobili mogućnost da se snabdevaju na jednoj lokaciji - kaže Zoran Krsnik, direktor Nacionalne veletržnice Hrvatske.

- Najviše su dobili kupci robe na veliko, kao što su restorani, hoteli, ali i brojni hipermarketi.

Italija

Dugogodišnja tradicija trgovine na veletržnicama koja postoji u Italiji dovela je do toga da u ovoj zemlji ima više od 400 ovakvih objekata. Tako recimo veletržnica u Bolonji predstavlja jednu od najvažnijih tačaka odakle se distribuira roba ne samo u Italiji, već i celoj Evropi. Na drugoj strani recimo objekat ovog tipa u Ćezeni uglavnom nudi robu koju prevashodno proizvode lokalni poljoprivrednici. I porede tolikog broja veletržnica sve one uspešno posluju.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Novosti" od 25.10.2010.)