Kada će Plovni Begej moći da se koristi?

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine najavio je da će 15. marta, u zgradi Pokrajinske vlade u Novom Sadu, biti održana javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Izmuljivanje, deponovanje i remedijacija sedimenta Plovnog Begeja od državne granice do hidročvora Кlek".

Nosilac ovog projekta je Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine, a reč je o nastavku revitalizacije Begeja, s ciljem da se u budućnosti koristi za upravljanje vodama, plovidbu, turizam i rekreaciju.

JVP Vode Vojvodine je u okviru BEGA projekta prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije završilo rekonstrukciju hidročvorova Кlek i Srpski Itebej, a izgrađena je i dvonamenska staza, radno-inspekciona i biciklistička, od granice sa Rumunijom do prevodnice u Кleku. U okviru projekta je izgrađen i plutajući dok za privez plovnih objekata u Zrenjaninu, a nabavljeni su i plovni bager i plovna kosačica za potrebe održavanja plovnosti Begeja. Na red je došla tehnička dokumentacija za potrebe izmuljivanja, deponovanja i remedijacije sedimenta na Plovnom Begeju.

Кako se navodi u studiji, o kojoj će biti reči na javnoj raspravi, buduće funkcije Plovnog Begeja zavisiće od njegovih dimenzija, kvaliteta vode i nanosa. Кada bude poboljšan kvalitet vode u dovoljnoj meri da se obezbedi zdrava životna sredina, Plovni Begej će moći da se koristi za različite funkcije. Njegova dužina je, inače, 32,26 kilometara i proteže se od granice između Rumunije i Srbije do prevodnice sa ustavom kod Кleka.


Plovni Begej

Tokom proteklih vekova Plovni Begej je predstavljao važan plovni put između Dunava u Vojvodini i Temišvara u okrugu Tamiš u Rumuniji. On i dalje ima važnu funkciju u vodnom režimu sistema Begej - Tamiš, koji pokriva veliki deo Banata.

Plovni Begej je 1958. bio zatvoren za plovidbu zbog političkih nesuglasica. To je dovelo do ozbiljnog pogoršanja stanja životne sredine uopšte, a naročito kada je reč o kvalitetu vode. Tokom devedesetih godina prošlog veka ovo je dovelo do velike zabrinutosti u regionima kroz koje teku reke Begej i Tamiš. Srbija i Rumunija su zato 1998. sačinile nacrt sporazuma pod nazivom "Uspostavljanje saradnje na izradi Studije izvodljivosti revitalizacije Plovnog Begeja i obnove njegove funkcije za plovidbu". No, taj sporazum, u kome su učestvovali i nemački partneri, nije realizovan.

U proleće 2000. predstavnici Rumunije, Srbije i Mađarske su se saglasili da podrže revitalizaciju Plovnog Begeja, a poslednjih godina usledili su i konkretni potezi.