Hoće li zbog pojeftinjenja goriva doći do nestašica

Od ponoći cena evro dizela niža je za otprilike pet dinara, a benzina za oko tri dinara. To je jedna od nekoliko odluka o ograničenju cena koju je donela Vlada. Pomoćnik ministra trgovine Jasmin Hodžić kaže za RTS da su bili primorani da reaguju zbog nekontrolisanog rasta cena, ali da te mere moraju biti ciljane i vremenski ograničene. Očekujemo da će i ova uredba o ograničenju cene određenih naftnih derivata ispuniti projektovani cilj bez destabilizacije tržišta energetike, poručuje Hodžić.

Jasmin Hodžić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, naveo da ograničenje cene naftnih derivata nije iznuđen potez Vlade, kao i da je to jedna u nizu uredbi koja ograničava cene određenih proizvoda.

- Mi u kontinuitetu poslednjih nekoliko meseci ne samo da pratimo stanje na globalnom i domaćem tržištu, već i reagujemo čini mi se blagovremeno - dodao je Hodžić.

Podsetio je da je pre nekoliko meseci doneta i uredba o ograničenju cene hleba, ako i ograničenju cena pet osnovnih životnih namirnica.

- Osim toga država je iz robnih rezervi plasirala 30.000 tona pšenice koju je po diskontnoj ceni prodala domaćinima i mlinarima. Sve ove mere smo doneli iz razumljivih razloga – zbog globalne inflacije i rekordnih cena sirovina i energenata, a cilj je ustvari bio da zaštitimo životni standard pre svega ekonomski najranjivije i najosetljivije populacije - naglasio je Hodžić.

Smatra da su dosadašnje mere postigle taj cilj, kao i da je veoma važno da istovremeno nije došlo do nestašice ovih proizvoda koji su definisani uredbama.

- Tako da očekujemo da će i ova uredba o ograničenju cene određenih naftnih derivata ispuniti projektovani cilj bez destabilizacije tržišta energetike - naglasio je Hodžić.

Na pitanje da li te uredbe i odluke mogu da uspore inflaciju, Hodžić ističe da načelno govoreći nijedna administrativna mera u tržišnim ekonomijama nije suštinski dobra, ali je nužna i neophodna u okolnostima koje iziskuju takvo delovanje.

- Ako se već donesu takve mere, a mi smo bili primorani da reagujemo zbog nekontrolisanog rasta cena, onda mere moraju biti ciljane i vremenski ograničene, jer ako to nije tako onda mogu izazvati više štete nego koristi - objašnjava Hodžić.

Naveo je da je u prvom talasu pandemije, kada su rafovi u mnogim zemljama bili prazni, snabdevenost naših trgovina bila uredna.

- U vreme kada su nestašice robe bile normalna i očekivana stvar, mi smo uspeli da održimo uredno snabdevanje našeg tržišta, prema tome ne očekujem nestašice robe bilo koje vrste - napominje Hodžić.

Nedavno je saopšteno da će se robne rezerve ubrzano popuniti tako da sve neophodne robe koja se proizvodi u zemlji bude za tri meseca, a za ono što uvozimo, na prime, pirinač, i za duži vremenski period.

- Što se tiče robnih rezervi, Direkcija će već ovih dana povećati nivo zaliha određenih proizvoda – brašna, ulja, pasulja, soli, graška, mleka u prahu za period od minimum tri meseca, a za određene prizvode će taj nivo biti i dosta viši - dodao je Hodžić.

Ukazao je da su za to obezbeđena određena budžetska sredstva.

- Ali vas uveravam da mi kao ozbiljan prizvođač hrane, pre svega žitarica, nemamo bojaznost od eventualnih nestašica. Država ima i druge mehanizme koje može primeniti u slučaju poremećaja na tržitu, ali to prevashodno zavisi od situacije koju ćemo nastaviti pažljivo da pratimo - naveo je Hodžić.

Govoreći o tome kakva je snabdevenost tržišta kada je reč o asortimanu, Hodžić napominje da nikada nismo imali problem snabdevenosti tržišta.

- Situacija je po pitanju globalnog lanca snabdevanja neuporedivo povoljnija nego u prethodnom periodu, tako da u narednom periodu očekujemo maltene potpunu stabilizaciju tržišta - poručuje Hodžić.

Ključni problem je, naglašava, inflacija.

- Po predviđanju Narodne banke Srbije, Svetske banke i MMF-a do trećeg kvartala ove godine bi nivo inflacije trebao da se vrati na ciljani gornji nivo od 4,5%. Ne očekujemo poremećaje na tržištu u smislu nestašica, ali zato očekujemo nastavak inflatornih pritisaka do jeseni - zaključio je Hodžić.