ECB: Slabija kupovna moć građana mogla bi da zauzda inflaciju u evrozoni

Evropska centralna banka neće žuriti sa zaoštravanjem monetarne politike, ponovila je predsednica ECB-a Kristin Lagard, ocenivši da bi slabija kupovna moć građana u uslovima skoka cena energije mogla zauzdati inflaciju u evrozoni.

Prilagođavanje mera u monetarnoj politici sprovodiće se u fazama, istakla je Lagard u ponedeljak u Evropskom parlamentu.

- Kamatne stope neće biti podignute pre nego što se okončaju neto kupovine imovine - ponovila je Lagard, u skladu s izjavama nakon prošlonedeljne sednice ECB-a.

Ponovo je naglasila i da će centralna banka sačekati sednicu u martu i ažurirane procene o privrednom rastu i inflaciji u koje će biti uključeni najnoviji podaci.

- Nema razloga da brzamo sa zaključcima - poručila je.

Inflacija u evrozoni u januaru je porasla na 5,1%, a u ECB-u na srednji rok ciljaju inflaciju u visini dva posto, podsetila je Lagard.

Priznala je ipak da bi, ako se cenovni pritisci pretoče u veći rast plata nego što se očekivalo ili ako se privreda brže vrati punom kapacitetu, inflacija mogla biti veća nego što su prognozirali u decembru, posebno u kratkoročnom roku.

Glavni motor jačanja inflacije trenutno je rast cena energije, koji bi u predstojećem periodu mogao dvojako uticati i na rast potrošačkih cena, pojasnila je.

- S jedne strane, povećanje troškova energije može podsticati rast cena direktno, povećanjem troškova proizvodnje, i indirektno, posrednim učincima na plate - tumači Lagardova.

S druge strane, istakla je, ono može negativno uticati na primanja domaćinstava i na dobit kompanija, smanjujući time privrednu aktivnost i prigušujući izglede za inflaciju.

Evrozona je u prošlosti bila posebno ranjiva na drugu mogućnost budući da su veći troškovi energije slabili kupovnu moć domaćinstava i smanjivali inflaciju u srednjem roku, dodala je.

- Očigledno u našoj proceni izgleda za inflaciju moramo imati na umu da uslovi potražnje u evrozoni ne pokazuju iste znakove pregevanja koji se mogu uočiti u drugim velikim privredama - zaključila je, aludiravši na SAD.

- To povećava verovatnoću da će trenutni cenovni pritisci popustiti i potom se stabilizovati na nižem nivou, omogućujući nam da ostvarimo cilj od dva posto na srednji rok - poručila je Lagard.

Evropska centralna banka

Kristin Lagard

inflacija

zauzdavanje

slabija kupovna moć građana