Manastir Rača i vrelo Lađevac - da vidite šta su ljudi uradili

„Mala duhovna transverzala"- naziv je za šumsku stazu dugu dva kilometra, a koja od ove jeseni povezuje manastir Raču i vrelo Lađevac, poznato po lekovitoj vodi

Da bi ovaj kraj učinili pristupačnim, u Nacionalnom parku Tara odlučili su da uz Raču naprave stazu iz dva dela i nazovu je Mala i Velika duhovna transverzala.

Prvi deo staze vodi do izvora Lađevac za koji se veruje da ima lekovitu vodu.

- Ova voda, po priči meštana, leči kožne i bolesti očiju.
Međutim, njena lekovitost za sada nije i naučno potvrđena.
Uprkos tome i nepristupačnom terenu, vrelo je posećeno tokom cele godine, rekao nam je Dušan Milovanović, direktor Nacionalnog parka.

- Zato smo se odlučili da ljudima olakšamo pristup izvoru i istovremeno zaštitimo prirodu, između ostalog, i postavljanjem kanti za otpatke. Staza je namenjena i turistima koji su se odlučili za aktivan boravak u prirodi jer im omogućava prijatnu 40-minutnu šetnju, kao i ljubiteljima prirode. Desna strana kanjona obrasla je pravom prašumom planinske bukve. Staza je namenjena i vernicima koji će, nadamo se uskoro, osim manastira Rača moći da posete i ostatke kaluđerske isposnice (skit) sa crkvom „Banjom“ posvećenom sv. velikomučeniku Georgiju. Za sada je Gregorijanski skit, nekada centar prepisivačke delatnosti poznat pod imenom „Račanska" škola, porušen u vreme seobe Srba 1690, godine, zatvoren za posetioce zbog arheoloških istraživanja.

Namera je da se staza produži uzvodno od manastira kanjonom reke Rače do Stanova, na zaravni iznad klisure, i Kaluđerskih bara, koje su i dobile ime po manastirskom imanju. To bi bila „Velika duhovna transverzala" duga oko 10 kilometara. Ali se čeka dozvola Zavoda za zaštitu prirode Srbije

Da bi se stiglo do ove nesvakidašnje šumske staze zdravlja treba doći do manastira Rače, udaljenog šest kilometara asfaltnim putem od Bajine Bašte.

Kod manastira se put račva u dva pravca, desna strana vodi preko Sokoline do Kaluđerskih bara, a leva do sela Donje Koprivne, nedaleko od izvora. Nestrpljivi da što pre stignemo do Lađevačkog vrela krenuli smo kolima do Donje Koprivne.

Litice kanjona samo što se ne spoje. Tu „nadohvat pogledu" stena Krstača, na njoj krst, a u njoj pećina koja još uvek čuva tajne minulih vremena. Novosagrađenim stepenicama, a ima ih poprilično, penjemo se do izvora. Pravo je čudo kako su ljudi dolazili do njega, bolje reći puzali. Staza dalje vodi kroz prelepu šumu prošaranu stablima bukve, oraha, graba, jove i pokojeg četinara. Na delovima nekadašnje kolske staze, sa kojih je klizište odnelo zemlju, napravljeni su drveni mostići, za one koji nemaju kondicije tu su proširenja sa klupama.

Staza jednim delom prati jaz kojim se voda „navraća" na manastirsku strugaru i vodenicu. Oni skloni avanturi mogu do manastira umesto stazom i jazom. Uz put su i stare seoske vodenice na Rači koje će takođe biti obnovljene. Nogu pred nogu i stigosmo do manastira, prema predanju, zadužbine kralja Dragutina. Prvi pisani podatak o manastiru Rača potiče iz 1615. godine. Tokom 17. veka bio je veliki prepisivački centar, više puta rušen, paljen i obnavljan.

Današnji izgled manastir je dobio u periodu od 1829. do 1830. godine zahvaljuju i pomoći koju je dao knez Miloš Obrenović.

U porti se danas nalazi zvonara iz 1849. godine, manastirski konaci izgrađeni 1969. i spomen ploča Hadži-Melentiju (vojvodi Sokolske nahije) i palim ratnicima u 1. svetskom ratu.

Ovo je samo deo onoga što čeka sve koji se odluče da pruže korak kroz ovaj deo klisure Rače.