Uključite se u raspravu na temu "Ekologija i proizvodnja biljnog mleka u Srbiji"

"Ekologija i proizvodnja biljnog mleka u Srbiji" tema je javne rasprave koja će se obaviti na Fejsbuku. Organizator je Flow Team, a mišljenja i komentare potrebno je da pošaljete do 2. februara na mejl flowteam27@gmail.com.

Eksperti su sačinili tekst o najvažnijim aspektima teme u vezi sa biljnim mlekom. Reč je o proizvodnji koja do sada nije postojala u Srbiji, o temi o kojoj se vodi polemika, posebno jer će se razvijati nacionalnae strategije o održivoj potrošnji hrane, navode organizatori.

Navike u načinu ishrane, kao i održivost postojećeg načina ishrane, u skladu su sa modernim načinom života od pre nekoliko decenija, sa zadržanim unosom veće količine hrane, visokim unosom soli i zasićenih masti, uz veću zastupljenost namirnica animalnog porekla i prerađenih žitarica, sa visokim unosom zaslađenih napitaka i alkoholnih pića.

Ovakve navike ne samo da imaju negativan uticaj na zdravlje već i na ekosistem od koga zavisi bezbednost i proizvodnja hrane za buduće generacije. Pri tome se procenjuju količine iskorišćene vode, zemlje, energetskih resursa, uticaja na biodiverzitet i stanje ekosistema a kao najznačajniji uticaj na životnu sredinu i proces proizvodnje hrane ima karbonski otisak (GHG).

Da li možemo da menjamo navike, koliko je zaista neminovno i šta nam donose nove strategije koje se brže razvijaju u zemljama sa velikim brojem stanovnika ?

Održiva ishrana se može okarakterisati kao ishrana sa malim uticajem na životnu sredinu i u skladu sa dobrim zdravljem, što znači nutritivno adekvatnu ishranu i postizanje opšteg zdravlja stanovništva uz uslov ekološke prihvatljivosti.

Uticaj proizvodnje i ishrane na životnu sredinu javlja se u svim fazama, od proizvodnje hrane do domaćinstva, takođe i tokom deponovanja otpada koji nastaje u procesu proizvodnje ili u domaćinstvima. Svi navedeni procesi su povezani i odgovorni su za emisije 15-30% ukupne emisije GHG (Greenhouse Gas Emissions, GHGs).

Rezultati istraživanja su pokazali da prelazak na održivu potrošnju hrane zahteva zamenu većine životinjskih proteina proteinima biljnog porekla, jer hrana biljnog porekla ima manji uticaj na životnu sredinu, ali i pozitivan uticaj na zdravlje.

Postoje oprečna mišljenja u vezi sa ishranom uz životinjske proteine, ali se u jednom svi slažu sa aspekta ukupne mogućnosti uzgoja stočnog fonda u postojećim uslovima stope porasta broja stanovnika. Stočarska industrija je opterećena i sa pratećim službama, veterine, klanica, neophodne su opreme u svim segmentima, što predstavlja skupu industriju u odnosu na proizvodnju prehrambenih proizvoda biljnog porekla. Za sada se obračunava potreba iskazana u životinjskim proteinima kao "jedno goveče na četvoročlanu porodicu" (100 g dnevno).

U svetu su preduzete aktivnosti o razviju nacionalnih smernice za ishranu koja će imati integrisani koncept održivosti.