Naučnici predstavili "skoro savršenu" litijum-sumpornu bateriju

Za borbu protiv klimatskih promena ključan je prelazak na električna vozila, a za efikasnost i održivost elektromobilnosti, ključne su – baterije.

Naučnici ulažu velike napore kako bi baterije električnih automobila učinili što efikasnijim i pouzdanijim, a osim standardnih litijum-jonskih baterija, na tržištu se već pomaljaju natrijum-jonske baterije i druge alternative.

Među obećavajućim inovacijama su i litijum-sumporne baterije, a istraživači sa Univerziteta u Mičigenu veruju da budućnost elektičnih vozila leži upravo tu.

Litijum-sumporne baterije nude brojne prednosti u poređenju sa trenutnom tehnologijom baterija, uključujući poboljšanu gravimetrijsku gustinu energije, značajno smanjenu cenu sirovina i poboljšane bezbednosne karakteristike, piše The Faraday Institution.

Ipak, dosadašnji veliki broj ciklusa punjenja i pražnjenja ovih baterija postignut je nauštrb drugih parametara, kao što su brzina punjenja, kapacitet, otpornost i bezbednost baterija, objasnio je profesor Nikolas Kotov sa Univerziteta u Mičigenu.

Prema njegovim rečima, naučnici su pred velikim izazovom da naprave bateriju koja će imati duži vek trajanja, ali ih je istraživanje, koje je Kotov sproveo sa svojim timom, dovelo korak bliže tom cilju.

Nove litijum-sumporne baterije sadrže mrežu recikliranih sintetičkih vlakana koja sprečava nastanak dendrita – igličastih struktra na anodi koje mogu dovesti do brze degradacije baterije, kratkog spoja, pa čak eksplozije. Na taj način omogućili su preko hiljadu ciklusa punjenja i pražnjenja za napajanje električnih vozila i pet puta veći kapacitet od standardnih litijum-jonskih baterija, tvrde iz Univerziteta u Mičigenu.

Kotov veruje da je dizajn poboljšane litijum-sumporne baterije "skoro savršen", te da se svojim kapacitetom i efikasnošću približava teorijskim granicama. Osim što dobro podnose ekstremne vrućine i "debele" minuse, litijum-sumporne baterije su jeftinije od standardnih litijum-jonskih baterija koje sadrže kobalt, a novouvedena sintetička vlakna mogu se dobiti recikliranjem starih pancira.