Broj preduzeća i preduzetnika povećan tokom pandemije - Pošiljke unosan biznis

Život sa koronom je delimično uticao i na biznis planove. Iako je među novoosnovanim preduzećima i dalje najzastupljenija nespecijalizovana trgovina na veliko, drugo mesto po popularnosti drži izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Treće je računarsko programiranje, slede konsultantske aktivnosti, drumski prevoz tereta, restorani i pokretnih ugostiteljskih objekata. Među top deset, međutim, probila se trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta.

Za privrednike, međutim, nije mnogo čudno što se u vreme krize povećava broj onih koji otpočinju biznis.

- Sopstveni biznis se često ne zasniva na velikom kapitalu, već na ličnom znanju, kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca:

- Za to se opredeljuju ljudi kada nisu zadovoljni poslom ili su bez njega ostali. Lično, kada me pitaju za savet, ljudima kažem da ako zarađuju između 1.000 i 2.000 EUR, ne treba da misle o privatnom biznisu. Ako rade za 500 EUR, onda treba. Ne mogu mnogo da izgube, a toliko mogu da zarade i u privatnom poslu. To što se sve više registruje specifičan način trgovine, to je logična posledica civilizacijske promene. Na standardnu trgovinu su uticali trgovinski lanci. Veliki su zatvarali male. Sada na velike lance mnogo utiče trgovina preko interneta i brzom poštom. Taj trend će se nastaviti.

U Registru privrednih subjekata je u 2021. godini osnovano 9.635 privrednih društava, za 459 više u odnosu na 2020, odnosno za 478 više u odnosu na 2019. godinu, podaci su APR. Istovremeno, lane je osnovano i 34.378 preduzetnika, za 4.568 više u odnosu na 2020, ali za 2.782 manje u odnosu na pretkovid, 2019. godinu, u kojoj je bilo osnovano 37.160 preduzetnika.

- Od ukupno 44.013 privrednih subjekata, koji su osnovani u 2021. godini, putem elektronske registracione prijave je osnovano 3.584 subjekta, odnosno 8,14 odsto. Iz Registra privrednih subjekata je u 2021. godini obrisano 7.046 privrednih društava, za 936 manje u odnosu na 2020. godinu. Kako bi se ispravno razumeli uporedni podaci o obrisanim privrednim društvima u 2019. godini, važno je podsetiti da je u toj godini obrisano 27.163 društva, ali je od tog broja, po službenoj dužnosti, iz registra obrisano 24.380 privrednih društava nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Lane je iz registra izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje u odnosu na 2020. godinu i za 659 manje u odnosu na 2019. godinu - ističu u APR.

Najzastupljenije delatnosti među ugašenim preduzećima prilično su slične kao i među tek osnovanim. Najviše je izbrisanih nespecijalizovanih trgovina na veliko, konsultantskih aktivnosti, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, graditelja stambenih i nestambenih zgrada, drumskog prevoza tereta.