Ciljani sajber napadi na industrijske sisteme i veća oslonjenost na društvene mreže obeležili 2021. godinu u Srbiji

Globalna COVID-19 pandemija, sa kojom se svet suočava već drugu godinu zaredom, promenila je našu realnost na mnogo načina kada je reč o sajberbezbednosti, kako na privatnom tako i na poslovnom planu. Dok je u Srbiji primetan pad broja pretnji, one postaju ozbiljnije i jasnije usmerene ka lukrativnijim ciljevima: nedovoljno zaštićenim industrijskim postrojenjima ili kompanijama koje su napravile propuste u osiguranju zbog hibridnog modela rada, a pojedinci u sve većoj meri koriste društvene mreže i online servise kako bi zadovoljili svoje potrebe, ali se i povezali sa svojim kolegama, prijateljima i porodicom.

Internet više nije samo prostor u kojem tražimo zabavu ili način da se povežemo sa prijateljima. Globalna povezanost i društvene mreže preuzele su neke od važnih funkcija društvenog života, kao što su logistika, servisi državne uprave ili bankarstvo. Čak i oni koji su se najduže opirali čarima online sveta, povezuju se preko instant poruka sa kompanijama i naručuju hranu i potrepštine za isporuku na kućnu adresu. Ovi procesi imaju ozbiljne posledice po privatnost. Kompanije žele bolje uvide u online aktivnosti svojih korisnika, kako bi unapredile sopstvene usluge, ali i procedure kako bi predupredile zloupotrebe i prevare.

Digitalna transformacija je nastavila svoj ubrzan tempo i tokom 2021. godine, što znači i da internet postaje bogatiji za sve veću količinu podataka. Mnoge kompanije su prihvatile hibridni model rada koji omogućava istovremenu mogućnost rada iz kancelarije ili od kuće što pred njihova IT odeljenja postavlja neophodnost osiguravanja da oba modaliteta budu bezbedna i sigurna za kompaniju. To znači da kompanije moraju da obezbede sve uređaje svojih zaposlenih kojima oni pristupaju mreži i dajinski i na lokaciji, postave virtuelne privatne mreže (VPN), pređu na servere u cloudu i brzo uspostave korišćenje novih softvera za saradnju. Sve ovo je u velikoj meri opteretilo bezbednosne timove koji moraju da štite organizacije od sajber napada, ali sada širom udaljene, hibridne i sve izazovnije infrastrukture, uz optimizaciju budžeta namenjenih za IT bezbednost.

- Naši podaci pokazuju da su se širom sveta kompanije dobro snašle kada je reč o otpornosti na napade koji dovode do curenja podataka. Uprkos tome što su njihovi budžeti ostali isti (za mala i srednja preduzeća) ili smanjeni (za velika preduzeća), mala i srednja preduzeća (MSP) širom sveta prijavljuju samo neznatno povećanje troškova izazvanih napadima na podatke (105 hiljada dolara u 2021. u poređenju sa 101 hiljada dolara u 2020). Na globalnom nivou troškovi izazvani curenjem podataka za velika preduzeća su opali na 927.000 dolara sa 1,09 miliona u odnosu na prošlu godinu - rekao je Miroslav Koren, generalni menadžer kompanije Kaspersky za Istočnu Evropu.

Prema nalazima kompanije Kaspersky, u Srbiji je tokom 2021. registrovan blagi pad ukupnog broja pretnji u odnosu na prošlu godinu, posebno kada je reč o broju napada na Web, PC i mobilne uređaje (-7,32%). U odnosu na prošlu godinu, i broj ukupnih detekcija napada ransomverom u Srbiji je drastično opao (za 78,23%). Ovo i nije iznenađujuće, jer su se korisnici u Srbiji prosle godine suočili sa naglim skokom pretnji prvenstveno usled nespremnosti kompanija da adekvatno obezbede njihov rad od kuće, ali i niskog nivoa prepoznavanja pretnji tokom rada od kuće.

Ukupan broj registrovanog finansijskog malvera beleži smanjenje od 20% napada, ali razlozi za ovaj pad su samo delimično u činjenici da banke tradicionalno najviše ulažu u svoju i IT sigurnost svojih korisnika. U skladu sa globalnim trendom, došlo je do ukrupnjavanja nekoliko manjih banaka u veće, pa je zabeleženi broj napada na jedinstvene korsinike naizgled manji, ali su ti napadi izuzetno sofisticirani i napredni i nose ogroman rizik.

Istraživanje kompanije Kaspersky nedavno je pokazalo zabrinjavajuću statistiku da čak 30% ispitanika smatra sasvim normalnim, dozvoljenim i opravdanim da prate svoje partnere bez njihovog znanja, a 15% je čak otvoreno tražilo od partnera da instalira stalkerware aplikacije. Od njih, 34% je prijavilo i da su doživeli neki oblik nasilja od svog partnera. Usled specifičnih okolnosti u kojima živimo i smanjenog kretanja, statistika kompanije Kaspersky pokazuje izvesno smanjenje broja registrovanih slučajeva, ali ova pojava ostaje ozbiljan društveni problem koji zahteva dodatnu pažnju.

Zabrinjavajuća je činjenica i da je Srbija ove godine neretko bila u vrhu liste zemalja sa najvećim procentom napada na industrijske sisteme, pa je u novembru 2021. zauzela i prvo mesto, sa udelom od 39.4% industrijskih računara koji su pretrpeli neki vid napada.

- Činjenica da je Srbija tokom ove godine često bila u samom vrhu zemalja sa najvećim procentom napada na industrijske sisteme pokazuje koliko je zaista važna zaštita industrijskih računara. Očigledno je da ovi sistemi u Srbiji sajber kriminalcima predstavljaju interesantnu metu upravo zbog nižeg stepena zaštite. Pored izostanka pouzdanih sajberbezbednosnih rešenja, edukacija zaposlenih o osnovama sajber bezbednosti postaje sve bitnija u odbrani korporativnih resursa - izjavio je Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja za Istočnu Evropu.

*Uzorak: 15.000 ispitanika iz 25 zemalja