Olga Jovanović, PR menadžer "Swisslion Takovo" Borac

(Olga Jovanović)

Olga Jovanović karijeru je započela u nekadašnjem OUR "Poljoprivreda PIK Takovo" 1984. godine na računovodstvenim poslovima. Od tada nije promenila firmu. Pozicije, direktore i nazive kompanije jeste. Kako god se njene funkcije zvale, pre svega je bila savetnik - i čistačima fabričkog kruga i najvišem menadžmentu. Privatizaciju 2004. dočekala je kao predsednik Nezavisnog sindikata, a Rodoljuba Draškovića sa odlučnim planom da se zajedničkim zalaganjem oživi nekadašnja najslađa jugoslovenska fabrika.

Kaže da je "Swisslion Takovo", gledano kroz prizmu srpske privrede, veoma uspešna kompanija, dok njen lični perfekcionizam još nije zadovoljen. Entuzijazam vlasnika i zaposlenih rezultirao je poslovnim uspehom. Samo četiri godine bilo je dovoljno da se od gubitka od 9 mil EUR dođe do prihoda od 10,8 mil EUR.

Osim sindikalnih obaveza Olga Jovanović obavljala je i zadatke direktorke Fonda "Takovo", a potom i poslove PR-a, uvek vođena jednim ciljem - da zapolsenima i fabrici bude bolje.

– Svaki čovek ima neki okidač, čarobnu formulu na koju "pada". Za mene su to bile reči: "Potrebna si mi". Prvi put ih je 2000. upotrebio vođa sindikata iz Gornjeg Milanovca koji je organizovao odlazak radnika na proteste u Beograd. Isti motivi zadržali su me i kasnije u "Takovu", iako mi je životna želja da se bavim profesurom- počinje priču za "eKapiju" Olga Jovanović, PR manadžer fabrike "Swisslion Takovo" u Gornjem Milanovcu.

Koleginica svog sina

Olga Jovanović rođena je i odrasla u Čačku, a za vreme studija ekonomije živela je u Kragujevcu. U Gornji Milanovac doselila se 1982. godine kada se udala i osnovala porodicu.

- Za razliku od mog brata koji je bio vrstan student na Filozofskom fakultetu, ja sam u porodici uvek bila gori đak. Pošto nas je samo mama izdržavala bilo je jasno da će školovanje nastaviti onaj ko ima bolje rezultate, ko je dao godinu, ko može da zadrži kredit.

Posle udaje je napustila studije verujući da ću ih ubrzo nastaviti, ali to se desilo tek u njenoj 44. godini. Posle više od dve decenije pauze sedela je u amfiteatru sa vršnjacima svoga sina i kaže da uopšte nije osećala razliku u godinama. Vreme provedeno sa mlađim kolegama opisuje kao najlepši period života.

- Znate kako se dobro osećate kada učite ono što vas interesuje, u čemu ste se oprobali i dokazali. Pri tom nemate pritisak roditelja, strah od traženja posla nakon studija - priča Olga dok sedimo na terasi "IN hotela" u Beogradu.

Kaže da je uvek imala podsvesni plan da do 30 godine dobije dvoje dece, što se i ostvarilo. Sin Marko završio je ETF i trenutno je na doktorskim studijama u Berlinu, dok je ćerka Slavica upisala četvrtu godinu na Sociologiji.

- Njih dvoje su potpuno različit. Nisam pokušavala da svojoj deci prenesem svoje obrasce i način razmišljanja, nisam ih preterano ni mazila niti kritikovala. Mislim da sam uspela da nađem ravnotežu, oni su moj najveći ponos i kao roditelj mogu biti zadovoljna.

Priznaje da joj veoma nedostaju u Milanovcu i teško prihvata komunikaciju putem skajpa i drugih društvenih mreža. U rodni Čačak redovno odlazi jer kako naglašava "ne bi mogla da zamisli život bez Morave, koja joj je bila inspiracija da voli, piše, stvara".

- Iako je razlika između Čačka i Milanovca merena u kilometrima skoro zanemarljiva bilo mi je potrebno dosta vremena da se naviknem na nešto drugačiji mentalitet, ljude, grad, pristup životu. Preselila sam se u vreme kada je "Takovo" blistalo zahvaljujući licenci "Eurokrema", zbog čega su ga i prozvali najslađom fabrikom bivše Jugoslavije. Kompanija je bila okosnica celokupnog razvoja grada - oko sebe je okupljala proizvođače, dobavljače, čitavu mrežu cikličnih krugova koji su opstajali zahvaljujući tadašnjem gigantu. Zaposlila sam se, kako drugačije, nego na preporuku. Svekar je radio u tadašnjem PIK "Takovo", ja sam tražila da pakujem paketiće za Novu godinu i tako je sve počelo.

Kaže da se istorija poslovanja "Takova" ne razlikuje mnogo od uspona i kasnijeg posrnuća ekonomije Jugoslavije, a potom i Srbije.

- Tu tezu sam zastupala i u svom diplomskom radu koji sam posvetila analizi (ne) zaposlenosti u Gornjem Milanovcu u periodu 1995-2005, uz predloge za njeno prevazilaženje.

Seća se da su joj profesori iz komisije rekli da bi bila vrsna političarka, ali ona je odgovarila da je to polje na kom slabo vlada doslednost, što je za Olgu nezamislivo. Drugi razlog je taj što je sve partije do sada veoma žustro kritikovala.

Iako se nikada profesionalno nije bavila politikom, u Gornjem Milanovcu je za vreme demoktratskih promena bila prepoznata kao vođa, spremna da se izbori za ideale.

Skupštinska motka

U vreme smene vlasti u Srbiji Olga je već proslavila punoletsvo u "Takovu".

- Te 2000. sam duže vreme bila na bolovanju, imala sam probleme sa nogom i hodala sa štapom, a bavljenje politikom nikada me nije zanimalo. Kada su radnici krenuli da ruše skupštinu u Beogradu, sindikate sa teritorije opštine Gornji Milanovac okupio je Radiša Stragarac, jako mudar i dosledan čovek, koji je želeo istinsko dobro svojim kolegama i celoj Srbiji. Radiša je u meni prepoznao saveznika za ostvarenje svojih vizija. Mogao je da mi kaže "moraš", mogao je da me obasipa obećanjima, laskanjem, ali je on tada izgovorio pravu stvar, čarobnu rečenicu - "potrebna si mi". Bio je iskusan sindikalista, a ja sam znala da za takve ideje moraš da imaš ljude koji se razumeju, koji misle isto kao i ti i samo zajednički to može da se postigne. Iako nisam bila politički angažovana, moralno je bilo prihvatiti izazov. Već drugi dan su me kao anonimusa pustili da vodim tribinu u centru grada, pred oko 4.500 ljudi, od kojih me je većina tada upoznala.

Kaže da je bez trunke treme i panike pristupila bini i predočila svoje mišljenje.

- Govorila sam jednostavnim jezikom i smatram da čovek treba da ima tremu samo kad nešto moli. Ishod govora je bio potpuno neočekivan. Ljudi su plakali, ljubili me, a ja sam se našla u čudu jer nisam bila svesna kako masa pulsira. Nisam bila svesna da sam pričala drugačije od ostalih. Rekla sam im da moramo naći način da se siromaštvo prevaziđe. Drugi dan sam podigla ruke i odlučnim glasom saopštila "Ja imam sve prste, svaku dlaku na glavi, ništa mi ne fali, neću da se bojim. Budite hrabri!".

Olga Jovanović bila je jedna od onih koji su ispraćali protestante za Beograd, i koji su ispratili svaku sekundu "dešavanja u narodu".

- Kad su se vratili u Milanovac, doneli su mi motku iz skupštine i rekli: "Evo ti ovo da da oteraš lopove". Vremenom smo u gradu formirali nezavisni sindikat, koji je do tada postojao je samo na papiru. Još neko vreme sam bila aktivna, ali onda sam se razočarala. Politika je postala deo prošlosti.

Uspešna privatizacija

U trenutku kada je "Takovo" prodato "Swisslion-u" gornjomilanovačka fabrika bila je prezadužena. Imala je oko 4.000 zaposlenih, a kapaciteti na proizvodnji krema i bombona bili su na nivou od 50%, dok ostatak nije prelazio 12%. Politička situacija i ubistvo Zorana Đinđića doveli su do toga da je broj interesenata za kupovinu takvog preduzeća drastično opao, iako je odluka o prodaji je doneta odmah nakon usvanja Zakona o privatizaciji, odnosno 2001.

- Da "Takovo" nije kupljeno otišlo bi u stečaj, jer je bilo veliki dužnik, nije imalo sopstvena sredstva da otpočne proizvodni ciklus, niti mogućnosti za uzimanje kratkoročnih kredita, a dug prema Poreskoj upravi i poveriocima preveliki - priseća se Olga.

Kaže da je dolazak Rodoljuba Draškovića i "Swissliona" za većinu bila potpuna nepoznanica.

- Brinuli smo se o ishodu privatizacije, o tome šta će se desiti sa fabrikom posle prodaje. Da li će je neko kupiti i zatvoriti, promeniti delatnost, iskoristiti samo prostor i kapacitete. Bila je neophodna dobra vizija i mudra politika. Morali smo da svedemo realnost u očima svih onih koji su imali prevelika očekivanja. Rodoljub je majstorski obavio posao.

Kaže da nikada do tada nije upoznala čoveka koji je tako vešt sa ljudima i rečima.

- Kad me pitaju kakav je, ja kažem "veoma nežan čovek i okrutan biznismen".

Seća se da je njegova kancelarija bila otvorena za sve radnike, i svi su odlazili da vide novog gazdu, jer su se nadali da će u toj prostoriji rešiti sve svoje probleme.

- A, da li su ih rešili? Naravno nisu, sve je išlo preko sindikata i Kolektivnog ugovora. Moglo se tako, jer je "Takovo" imalo zrelu sindikalnu organizaciju, koja je znala kako da radi- kaže Olga.

Odnos sa prvim čovekom koncerna "Swisslion Takovo" objašnjava sledećim rečima:

- Rodoljub trči ispred vremena, trči brže od drugih, a slična priča važi i za mene, tako da smo veoma lako našli zajednički jezik. Oko posla smo se uvek slagali i ni u jednom trenutku nije bilo dileme da su interesi firme na prvom mestu. To je tačka u kojoj se uvek sretnemo, jer je samo pod tim uslovom može biti dobro i zaposlenima i menadžmentu. Oko sindikalnih pitanja bilo je rata, umelo je da bude burno, i priznajem da smo često morali da popustimo, nekada on, a nekada ja. Onda smo se dogovorili da nikada ne budemo ljuti istovremeno. Imam običaj da mu kažem da ga ja čujem, čak i dok ćuti, dok ga ostali samo slušaju.

Naša sagovornica kaže da je iz nekadašnjeg "Takova" otišlo dosta njenih kolega, pa i onih koji "nisu smeli". Rukovodstvo nije otpuštalo ljude klasičnim tehnološkim viškom, već je svakom radniku bio ponuđen socijalni program koji je podrazumevao isplatu stimulativnih otpremnina.. Prvo su otišli oni zaposleni kojima je ostalo malo do penzije, a u periodu od 6 godina "Takovo" je napustilo oko 2.500 ljudi. Fabrika danas zapošljava 1.500 radnika, a u momentu privatizacije bilo ih oko 3.600.

- Bilo je jasno da će doći do krupnih promena u sistematizacij rada usled uvođenja novih tehnologija i načina proizvodnje. Novi sistemi su u danu ukidali po sto radnih mesta. U fabrici kremova nekada je na linijama radilo 100 ljudi, a danas mali broj onih koji samo nadgledaju robotizovan proces.

"Češljam i šijem iz sevapa"

- Čovek sebi stalno mora da postavlja ciljeve, bez obzira na to da li će svi oni biti ostvareni ili ne. Važno je da polazna tačka nikada ne bude ista, da se od nje odmaklo.

Jedna od retkih neostvarenih želja joj je da bude profesorka, iako je nedavno bila na korak da tu svoju ideju i ostvari. Posla dipolomiranja ukazala joj se prilika da predaje u jednoj zrenjaninskoj srednjoj školi, što nije uspelo, tako da je ipak ostala u "Takovu". Kaže da je tada od Rodoljuba tražila preporuku, što mu nije bilo baš prijatno.

Slobodno vreme uglavnom poklanja umetnosti. Piše kratku formu, oduševljava je Domanović, naročito su joj bliski Čehov i Fokner, dok je delo kome se više puta vraćala roman "Duže od veka traje dan" Čingiza Ajtamtova.

U mladosti se aktivno bavila karateom, fotografisanjem i slikanjem, a danas ponekad svrati u gradsku kuglanu.

- Od frizerskog i šnajderskog zanata mogla bih napraviti biznis, jer to radim vrlo profesionalno, ali to zahteva dobro zdravlje, čime se ne mogu pohvaliti. Često kažem da "češljam i šijem iz sevapa". Volim da kuvam i u kuhinji imam popriličan staž, jer sam prvo postala domaćica pa devojka - kaže kroz smeh Olga.

Oni koji su probali njenu štrudlu sa makom ili orasima sami se pozivaju u goste. Njen omiljeni slatkiš iz ponude "Swissliona" je "Eurodessert" sa bademom. Kaže da ne voli preterano da izlazi, jer to za nju "često gubljenje vremena i novca". Ipak, povremneno ode do restorana na jezeru Međuvršje gde svrati na dobru ribu i zvuke Morave.

- Češće od izlazaka kod kuće okupim prijatelje na večeru i vino, a u prostoriji za goste nema tv, tako da isključivo uživamo u muzici. Pred spavanje uvek nešto pribeležim, a u krevetu ne provodim više od 5-6 sati.

Olga Jovanović nikada ne prašta površnost.

- Ili ćeš nešto uraditi kako treba, ili nećeš uopšte. Ako ne znaš reci slobodno, nemoj slučajno da kažeš da znaš, pa da ja zaključim drugačije. Svaki čovek mora biti otvoren za učenje i to ga obogaćuje.

Priznaje da je emotivna, da nije zlopamtilo niti sujetna.

- Sve što sam u životu postigla, postigla sam zahvaljujući onima koji su me kritikovali. Oni koji su me saplitali naterali su me da budem brža i sposobnija, dok su mi laskavci pružali lažnu sliku. Za svoj uspeh uvek imate više mogućnosti - možete biti velika riba (menadžer) i pojesti male, ali možete biti i mala riba (uspešan preduzetnik) i veoma se vešto snalaziti, vešto plivati i preživeti. A da bi ste to postigli, potrebno je da se naoružate znanjem.

T.S.