Kako uskladiti stare isprave sa digitalnim katastrom

Prema rečima profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Miloša Živkovića RGZ je sproveo reformu sistema koja je omogućila da se predmeti za promenu nosioca prava na nepokretnosti rešavaju u roku od pet dana.

Živković je, kako je saopšteno iz RGZ-a, u nastavku diskusije, rekao da je praksa pokazala da rešavanje predmeta, koji se odnose na upis u katastar po starim ispravama i često sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, nije dovoljno precizno uređeno.

- Da bi reforma dala celovit rezultat, preostalo je da se nađe rešenje i za drugi, zahtevan, deo problema koji se odnosi na utvrđivanje prava vlasništva i imovinsko pravnih odnosa, a koji je u domenu sudova, javnih beležnika, organa lokalne samouprave. I u ovoj oblasti RGZ je spreman da pruži podršku u onoj meri koja bude bila definisana propisima - rekao je.

Tokom diskusije, potpredsednik Advokatske komore Beograda Saša Ivanišević i načelnik odeljenja za drugostepeni postupak RGZ-a Miloš Bjelanović složili su se da advokatura predstavlja veliki i malo iskorišten potencijal za rešavanje problema utvrđivanja prava na osnovu starih isprava kako bi njihova registracija u katastru nepokretnosti bila moguća, što podrazumeva preciznije definisanje njene uloge u Zakonu.

Zajednički stav učesnika diskusije glasi da je dobra zakonska osnova ključna za sistemsko rešavanje problema nasleđenih iz prošlosti i preduslov za jasne i efikasne međusobne odnose svih aktera u procesu i komunikaciji sa digitalnim katastrom.

Ivanišević izneo je stav da bi se advokatura rado uključila u rešavanje problema utvrđivanja prava na osnovu starih isprava kako bi njihova registracija u katastru nepokretnosti bila moguća i efikasnija, ali je neophodno da se dobro definiše zakonski i organizacioni okvir. On je dodatno naglasio da su digitalni servisi RGZ-a u tehničkom smislu jako dobro zamišljeni, ali je u procesu digitalizacije potrebno povezati advokate koji se bave imovinom sa razvojem IT sistema kako bi ceo proces bio efikasniji i kvalitetniji.

Miloš Bjelanović je istakao da upis u katastar predstavlja jedini način sticanja i dokazivanja prava vlasništva, ali da veliki problem predstavlja činjenica da je pre 2018. godine ova mogućnost upisa ostavljena građanima na volju što veoma često nije rezultiralo samim činom upisa u katastar.

- Međutim, od stupanja na snagu novog Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova 2018. godine, primenjuje se digitalni način komunikacije i obavezan upis u katastar nepokretnosti koji je omogućio efikasniji rad katastra i onemogućio manipulacije i prevare - rekao je.