Prilika za srpske kompanije da postanu održive u pravo vreme

Ono što je dobro u tome je da poslovna zajednica u Srbiji ima priliku da u pravo vreme uključi ekološke, društvene i upravljačke (ESG) kriterijume u svoje odluke i time obezbedi koristi za svoje kompanije, klijente, zaposlene, lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Međutim, nije reč samo o doprinosu dobrobiti ljudi i zajednica – ESG prakse imaju takođe presudnu ulogu u ostvarivanju poslovnih rezultata kompanije.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke, definiše ESG kao skup ekoloških, društvenih i upravljačkih kriterijuma u vezi sa rizicima, uticajima i prilikama, koje kompanije uključuju u proces upravljanja svojim poslovanjem, a investitori prilikom donošenja investicionih odluka. Oni su sledeći:

• Ekološki kriterijumi: potencijalne ili stvarne promene koje se odnose na fizičko ili prirodno okruženje (npr. zagađenje, uticaji na biodiverzitet, emisije ugljenika, klimatske promene, korišćenje prirodnih resursa);

• Društveni kriterijumi: potencijalne ili stvarne promene koje se odnose na zajednicu i zaposlene (npr. zdravlje i bezbednost, lanac snabdevanja, različitost i inkluzija); i

• Upravljački kriterijumi: strukture i procesi korporativnog upravljanja kojima se kompanije usmeravaju i kontrolišu (npr. struktura nadzornih odbora/odbora direktora i raznolikost, etičko postupanje, upravljanje rizikom, obelodanjivanje podataka i transparentnost), uključujući upravljanje ekološkim i socijalnim politikama i procedurama.

Od kompanija se sve više zahteva da slede dobre prakse u ostvarivanju održivosti kako bi se sprečila društvena i ekološka šteta, kao što je zagađenje ili rizici po zdravlje zaposlenih. Pored toga što obezbeđuju bezbedne i zdrave uslove rada na radnim mestima, dobre ESG prakse omogućavaju održiv rast onima koji upravljaju rizicima i uticajima. U svetu u kome se održivost javlja kao suštinski preduslov, međunarodni investitori uglavnom nisu naklonjeni kompanijama koje ne slede ESG politike i prakse.

Održivost nije kratkoročni tehnički izazov. To je proces koji traži stalnu posvećenost i kontinuirane promene u praksi kompanije. Posebnu ulogu u tom procesu imaju akcionari tj. vlasnici kompanija i društvena zajednica – što nameće potrebu za dugoročnom vizijom. Zbog toga je posvećenost visokog rukovodstva i članova nadzornog odbora tj. odbora direktora kompanije imperativ - to je ujedno razlog zbog koga se ekološka i socijalna pitanja ne mogu rešavati nezavisno od upravljanja. Primer za to je odbor jedne međunarodne trgovinske kompanije koji je u sistem podsticaja za menadžere uvrstio ekološke i socijalne rezultate, a ne samo ostvareni profit, što je bila ranija praksa. Izrađeni su ključni pokazatelji učinka koji se odnose na veću reciklažu, kao i ciljne vrednosti kako bi se obezbedile adekvatne zarade u celom lancu snabdevanja.

Evropska unija, na čijoj agendi ESG zauzima visoko mesto, preduzima značajne korake u pogledu prilagođavanja regulatornog okvira za integrisanje ESG kriterijuma u poslovanje i izveštavanje kompanija. ESG kriterijumi obuhvataju uticaje na životnu sredinu, socijalna pitanja i pitanja u vezi sa zaposlenima, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i mita. Kompanije imaju obavezu da opišu politike, rezultate i rizike u vezi sa ESG kriterijumima. To važi i za njihove lance snabdevanja i podugovarače. Ispunjavanje ESG kriterijuma pomaže da se identifikuju, spreče i ublaže štetni uticaji na ljude i životnu sredinu. Studije pokazuju da dobre ESG prakse povezane sa boljim učinkom kompanije, lakšim pristupom kapitalu i poboljšanim razvojnim ishodima tj. rezultatima.

Sve je više investitora koji žele da razumeju rizike i mogućnosti povezane sa održivošću, na osnovu informacija koje objavljuju kompanije. Civilno društvo i nevladin sektor takođe zahtevaju uvid u ove informacije kako bi građani mogli da traže veću odgovornost od kompanija koje posluju u njihovom okruženju. Tome svedoče nedavni protesti grupa građana zbog zagađenja vazduha i kršenja propisa o izgradnji u područjima prirodnih lepota i šuma.

Integrisanje ESG kriterijuma u proces donošenja investicionih odluka je centralni deo Evropskog zelenog dogovora i održivog finansiranja. Cilj je da se privatni finansijski tokovi usmere ka održivim investicijama koje podržavaju globalne ciljeve za smanjenje negativnih ekoloških i socijalnih uticaja, kao što su Pariski klimatski sporazum i Ciljevi održivog razvoja usvojeni od strane Ujedinjenih nacija.

Srbija je usvojila skup standarda za izveštavanje o ESG aspektima. Zakon o računovodstvu obavezuje velika pravna lica na obelodanjivanje nefinasijskih informacija koje se odnose na ESG aspekte, s tim što će primena ove zakonske odredbe verovatno dobiti veći zamah u skoroj budućnosti.

IFC razmatra ESG aspekte svaki put kada odlučuje o realizaciji investicije, a veliki broj investitora širom sveta prihvata te ESG standarde. Na njima su takođe zasnovani "Ekvatorski principi", koje međunarodne finansijske institucije koriste za finansiranje velikih projekata. Prilikom donošenja investicionih odluka IFC traži od kompanija da ispune određene ESG kriterijume ekološke i društvene održivosti. Zahvaljujući tome, kompanije mogu da dobiju finansiranje od IFC-a, a istovremeno postaju spremnije za druge investicije.

IFC u partnerstvu sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove - SECO - sprovodi Program za promovisanje investicija kroz integrisane ESG standarde u Srbiji. Program ima za cilj da podstakne kompanije na usvajanje ESG standarda i pomogne podizanju kapaciteta lokalnih posrednika i institucija, u vezi sa ESG aspektima. Pored toga, program pruža podršku finansijskim institucijama — uključujući banke, fondove privatnog kapitala i institucionalne investitore — da integrišu ESG standarde u proces donošenja svojih investicionih odluka, s ciljem promovisanja održivih finansijskih proizvoda i usmeravanja kapitala ka kompanijama koje su ostvarile ekološku, društvenu i upravljačku održivost.

Sve kompanije u Srbiji, kako privatne tako i državne, suočavaju se sa pitanjima koja se odnose na ekološku, društvenu i upravljačku održivost, s obzirom na ogroman uticaj njihovog poslovanja na društvo i životnu sredinu. Sada je pravo je vreme za Srbiju, čiji sektor porodičnog biznisa karakteriše ulazak druge generacije u svet biznisa i institucionalizacija porodičnog upravljanja. Rad na upravljanju je takođe savršena prilika za razvoj vizije održivosti. Za te svrhe, kompanije treba da usvoje novi okvir za razumevanje i upravljanje ESG rizicima, što će im omogućiti da pronađu prilike za privlačenje novih investicija, lakše povezivanje sa evropskim lancima snabdevanja, poboljšanje performansi i ostvarivanje pozitivnog društvenog uticaja.

Vreme je za promenu koja mora biti snažna i održiva.