Istraživanje Erste Grupe: Ciklus pooštravanja monetarne politike u regionu CIE

Ciklus pooštravanja monetarne politike je u punom jeku širom CIE. S obzirom na to da je inflacija znatno iznad ciljanog nivoa u celom regionu i da se ne nazire njen pad, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će sve centralne banke u regionu osim srpske i hrvatske nastaviti sa pooštravanjem u narednim mesecima.

Od početka ciklusa pooštravanja monetarne politike u junu 2021. godine, Češka narodna banka je podigla referentnu stopu za ukupno 250bp na 2,75%, Mađarska centralna banka za 150bp na 2,1%, Narodna banka Poljske za 115bp na 1,25% i Narodna banka Rumunije za 50bp na 1,75%. Narodna banka Srbije i Hrvatska narodna banka su ostale uzdržane.

S obzirom na to da se ne nazire ublažavanje inflatornih pritisaka, centralne banke u regionu nastaviće da podižu stope u narednim mesecima. Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Češka narodna banka (ČNB) nastaviti pooštravanje, a vrhunac ciklusa bi trebalo da se dostigne na 3,25-3,5% sredinom 2022. godine. Očekuje se i da će u drugoj polovini 2022. ČNB početi postepeno da snižava stope, u skladu sa usporavanjem inflacije, jačanjem krune, usporavanjem ekonomskog rasta i niskim kamatnim stopama u EA. U Mađarskoj se očekuje još jedno povećanje od 30bp na 2,4% na sastanku u decembru. Stručnjaci Erste Grupe smatraju da će referentna stopa iznositi 2,85% na kraju prvog kvartala 2022. i 3,30% sredinom 2022. godine.

Izgledi po pitanju kamatnih stopa u Poljskoj i dalje su veoma neizvesni i u velikoj meri će zavisiti od kratkoročnih kretanja inflacije. Smatra se da će referentna stopa iznositi 2,5-2,75% krajem prvog kvartala 2022, a vrhunac ciklusa od 2,5-3,0% trebalo bi da bude dostignut sredinom 2022. godine.

Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će Narodna banka Rumunije nastaviti da pooštrava monetarnu politiku, verovatno sporijim tempom od 25bp. Po njihovom mišljenju, krajnja tačka ciklusa trebalo bi da bude dostignuta na 3,00% sredinom 2022. godine, a koridor trajnih olakšica će verovatno ponovo pasti na 100bp. Na kraju, oni očekuju da će Narodna banka Srbije zadržati referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 1,0% tokom cele 2022. godine.

Očekuju se dodatna povećanja stopa u 2022. u svim zemljama osim u Srbiji.

U mnogim zemljama CIE inflacija je premašila gornju granicu ciljane inflacije i očekuje se da će ostati na povišenom nivou u poslednjem kvartalu 2021. godine. Inflacija bi trebalo da počne da se smanjuje sledeće godine, ali značajniji pad se može očekivati tek od drugog kvartala 2022. godine, zahvaljujući efektu baze. Međutim, kako očekuju stručnjaci Erste Grupe da će ostati povišena u nekoliko velikih ekonomija CIE početkom 2022. godine, prosečna stopa inflacije u CIE8 mogla bi da poraste za 0,3pp, sa 4,4% ove godine na 4,7% u 2022. (po projekciji iznad cilja za celu godinu u mnogim zemljama), pre osetnijeg pada 2023. godine. To je glavni razlog zašto je nekoliko centralnih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi počelo energično da pooštrava monetarnu politiku.

Tokom konferencije za štampu nakon sastanka za utvrđivanje stopa u novembru, Češka narodna banka je potvrdila svoj oštar stav i obećanje da će inflatorna očekivanja vratiti u ciljane okvire. Guverner Rusnok je rekao da se mogu očekivati dalja povećanja stopa u skladu sa prognozom, ali da su precizne razmere kretanja još uvek neizvesne i da će zavisiti od ekonomskog razvoja. Stručnjaci Erste Grupe očekujju da će ČNB nastaviti sa pooštravanjem politike, a vrhunac ciklusa bi trebalo da se dostigne na 3,25-3,5% sredinom 2022. godine. U drugoj polovini 2022. očekuje se da će ČNB početi postepeno da snižava stope, u skladu sa usporavanjem inflacije, jačanjem krune, usporavanjem ekonomskog rasta i niskim kamatnim stopama u EA. Očekuje se da će ČNB spustiti stope na 2,25-2,50% ukoliko ECB ne bude menjala stope ili na 2,75-3,0% ukoliko ECB počne sa pooštravanjem monetarnih uslova.

Ostaje da se vidi da li će "šok terapija" koju je primenila ČNB brzo usporiti efekte potražnje i inflacije ili umanjiti privredni rast. Sve u svemu, s obzirom na to da češki ekonomski rast prilično usporava, to bi mogao biti rizičan potez za ČNB. Drugi faktor koji je važan za perspektivu u pogledu kamatnih stopa u Češkoj je kretanje deviznog kursa. Ukoliko kruna nastavi da raste, CNB bi imala manje potrebe da dalje povećava stope.

Instrumenti koje je Mađarska centralna banka uvela u novembru verovatno će dovesti do odstupanja stopa na međubankarskom tržištu od referentne stope i formiranja na verovatno mnogo višim nivoima. Stoga je kretanje kratkoročnih kamatnih stopa postalo manje predvidljivo. Međutim, očekivane više stope bi trebalo da pomognu u ograničavanju pada forinte i obuzdavanju rasta inflacije razmenljivih proizvoda. Uvođenje kratkoročnog diskontnog zapisa centralne banke moglo bi da pomogne da se ublaže uobičajena previranja na kraju kvartala u vezi sa valutnim svopovima. U skladu sa komentarima zamenika guvernera Viraga da će centralna banka nastaviti da povećava stope dok se projektovana inflacija ne stabilizuje oko ciljanog nivoa centralne banke, očekuje se još jedno povećanje od 30bp na sastanku u decembru. Stručnjaci Erste Grupe smatraju da će referentna stopa iznositi 2,85% krajem prvog kvartala 2022. i 3,30% sredinom 2022. godine.

Izgledi u pogledu kamatnih stopa za Poljsku ostaju veoma neizvesni i u velikoj meri će zavisiti od kratkoročnih kretanja inflacije. Kako je napomenuo guverner, inflacija bi trebalo da dostigne vrhunac u januaru i da se nakon toga smanjuje. Najraniji podaci o inflaciji koji bi mogli pokazati preokret uzlaznog trenda su februarski, koji će biti objavljeni sredinom marta. Stoga očekujemo da će NBP podizati stope na svakom od naredna četiri sastanka za utvrđivanje kamatnih stopa, s obzirom na raspored objavljivanja podataka o inflaciji. Očekujemo da će referentna stopa iznositi 2,5-2,75% krajem prvog kvartala 2022. godine i dostići vrhunac od 2,5-3,0% sredinom 2022. godine.

Nova prognoza Narodne banke Rumunije pokazuje značajno dalje pogoršanje projektovane inflacije tokom praktično celog perioda projekcije. NBR smatra da će se inflacija vratiti u ciljan koridor tek u 3. kvartalu 2023. godine. Stoga se očekuje da će NBR nastaviti da pooštrava politiku verovatno sporijim tempom od 25bp. Po mišljenju stručnjaka Erste Grupe, krajnja tačka ciklusa trebalo bi da bude dostignuta na 3,00% sredinom 2022. godine, a da će se koridor trajnih olakšica verovatno vratiti na 100bp.

Po mišljenju stručnjaka Erste Grupe, Narodna banka Srbije će ostati uzdržana dok god repo stopa bude ispod referentne kamatne stope. Očekuje se da će NBS zadržati referentnu stopu na nepromenjenom nivou od 1,0% tokom cele 2022. godine. NBS bi razmotrila mogućnost povećanja ukoliko inflacija ostane iznad ciljanog koridora u drugoj polovini 2022. godine.

Dva su ključna razloga koji po njihovom mišljenju omogućavaju da NBS ostane uzdržana. Prvo, bazna inflacija u Srbiji je i dalje niska na oko 2,6% g/g u septembru, uprkos tome što je ukupna inflacija znatno iznad ciljanog koridora. Drugo, NBS čvršće kontroliše stabilnost deviznog kursa od većine drugih centralnih banaka CIE, čime u osnovi održava kretanje bazne inflacije.

S obzirom na njen predstojeći ulazak u EMU, očekuje se da će Hrvatska narodna banka ostati uzdržana.