Novosadski projektni biro dobitnik najvažnije nagrade u svetu za oblast projektovanja sportskih objekata za podgoričku Bemax Arenu

Na inicijativu Košarkaškog saveza Crne Gore, javila se ideja da postojeći objekat male dvorane sportskog centra Morača, koja je bila zatvoreni bazen, a godinama van funkcije, promeni namenu i rekonstruiše se u savremenu multifunkcionalnu dvoranu za sportove (košarka, odbojka, rukomet, boks).

Kompleks SC Morača, koji se sastoji iz velike i male dvorane, izgrađen je 1978. godine na obali reke Morače u Podgorici, prema projektu arhitekte Predraga Dmitrovića i konstrukciji Đorđa Zlokovića i Radeta Mrdaka. Volumen objekta formira hiperbolični paraboloid na eliptičnoj osnovi. Konstruktivni koncept je prednapregnuta ljuska. Mala dvorana je prostorno denivelisana, tako da je podtribinski deo objekta ukopan u odnosu na okolni teren, a sama dvorana je smeštena na nižoj ab platfomi ka reci. Izazov za rekonstruciju objekta bio je prilagoditi zahtevane sadržaje postojećoj specifičnoj formi objekta, tako da se ne naruši originalna arhitektura, a da se ujedno obezbedi funkcionisanje objekta za svakodnevno treniranje sportista, a po potrebi za održavanje nacionalnih i evropskih takmičenja, u svemu prema standardima za ovu vrstu sportova. Takođe, velik izazov je predstavljalo prilagođavanje objekta savremenim uslovima za zaštitu od požara, bezbednost i evakuacija ljudi iz objekta, kao i unapređenje energetske efikasnosti.

Na nivou prizemlja smeštena je prodaja karata, glavni ulazni hol za posetioce, ulazi za press i ulazi za vip korisnike sa vip salonom i ložom za 28 mesta. Obezbeđeni su prateći sanitarni čvorovi. U izdvojenom delu sa posebnim ulazom je administrativni deo objekta. Iznad prizemlja, projektovana je nova konzolna galerija za novinare i kamere. Galerija je bila konstruktivni izazov, kako se ne bi narušio postojeći statički sistem. Na srednjem nivou (suteren -1) smeštene su vip svlačionice, multifunkcionalna sala (za vežbanje, koktele, press salon i sl.), teretana sa pogledom na reku, prateći toaleti i pomoćni prostori. Na najnižem nivou (suteren -2) projektovane su četiri takmičarske svlačionice sa toaletima i tuševima, od kojih sve svlačionice sadrže i toalete sa tušem za invalide, dve svlačionice za sudije, prva pomoć, doping kontrola, sportska masaža. Sa donjeg platoa ispred objekta je pristup za novoprojektovani lobi sa šankom i parter dvorane. Na parteru dvorane projektovane su nove fiksne istočna, južna i zapadna tribina za povećanje kapaciteta sale. Severna postojeća tribina je rekonstruisana, a kapacitet sedišta je proširen teleskopskim tribinama. Projektovani su tereni za košarku, odbojku, rukomet i boks a hala je namenjena i za razne manifestacije poput koncerata, sajmova i sl. U toku pandemije covid-19 hala je korišćena i kao privremena bolnica.

Osnovni konstruktivni sistem objekta je zadržan, a delovi koji su dograđivani projektovani su da unaprede savremeno funkcionisanje objekta. Dograđeni delovi su armirano-betonska i čelična konstrukcija. Praktično, jedini izvorni sačuvani element objekta karakteristična krovna konstrukcija je jedino što je ostalo sačuvan od originalnog objekta.

U objektu su zamenjene sve instalacije (vodovod i kanalizacija, termotehnika – grejanje, hlađenje, ventilacija, elektroenergetske instalacije, telekomunikacioni sistemi, video nadzor, ozvučenje, kontrola pristupa i dr.) Posebna pažnja posvećena je funkcionalnom, dekorativnom i dinamičnom osvetljenju multifunkcionalne dvorane i fasade objekta, korišćenjem najsavremenijeg Philips sistema. Jedna od većih enterijerskih izmena u dvorani je da centralni nosač za ozvučenje uklonjen, kako bi se vizualno oslobodila kasetirana tavanica u formi hiperboličnog paraboloida i praktično tek sada zablistala u svojoj izvornoj lepoti. Koncept ozvučenja je izmenjen tako da se prati logika konstruktivnih nosača, tako da zvuk i dalje ostaje u centralnoj zoni, ali je centar tavanice oslobođen. Objekat u instlacionom pogledu predstavlja apsolutno najmoderniji sportski objekat u regionu sa opremom koja je u ovom momentu apsolutno najbolja dostupna na svetskom tržištu. Jedini je objekat ovog tipa u okruženju koji ima najsavremeniji sistem monitoringa publike putem prepoznavanja oblika lica i oka.

Originalni volumen objekta predstavlja karakterističan arhitektonski jezik i konstruktivno dostignuće za sportske objekte u vremenu u kome je nastao (70-tih godina XX veka). Kao takav, objekat je jedan od simbola Podgorice i vredno arhitektonsko nasleđe. Projektom rekonstrukcije ideja je bila da se svi vredni arhitektonski elementi zadržane, interpretiraju na novi način i unaprede savremenim rešenjima koji će još dugo godina očuvati njegovo postojanje.

Fasada dvorane u zoni baze obložena je lokalnim kamenom iz reke Morača, kako bi se dodantno uklopila u teren i okolni konteks, ali i kao omaž arhitekturi objekta u neposrednoj blizini - hotela "Podgorica", remek-dela slavne crnogorske arhitekte Svetlane Kane Radević iz 1967.

Svi spoljni zidovi i krov su termički izolovani kamenom vunom kao prirodnim materijalom. Fasadni otvori su zamenjeni energetski efikasnim aluminijumskim profilima sa termoizolacionim troslojnim staklo-paketima ispunjenim argonom. Kako je dvorana pretežno jugoistočne orijentacije, za manifestacije koje se održavaju u toku dana je bljesak u dvorani predstavljao problem, projekovani su automatski upravljani horizontalni brisoleji kao novi element arhitektonskog jezika na fasadi. Izvedena je nova hidroizolacija krova na bazi FPO membrane. Projektovana je reparacija betonskih elemenata na fasadi specijalnim reparaturnim malterima.

Dvorana je originalno projektovana za kompleks zatvorenih bazena, ali je zbog slabog korišćenja i neodržavanja tokom godina u potpunosti propala i ostala napuštena goovo 30 godina. Tokom godina velika dvorana za sportive je stalno ostala aktivna, u funkciji i u više navrata je rekonstruisana i prilagođavana za takmičenja. Iz toga se javila potreba za dodatnom fleksibilnijom dvoranom sa manjim brojem gledalaca, koja može da nadogradi sportske sadržaje velike dvorane, ili se zasebno koristi za koncerte, sajmove, izložbe i sl. Iz multifunkcionalnosti dvorane i pratećih sadržaja proističe i njena ekonomska opravdanost, jer se ona veći deo godine koristi za različite namene. Za samu lokalnu zajednicu, objekat je od prostora koji je godinama bio napušten i bez nade za ponovnim korišćenjem, ponovo postao deo svakodnevnog života građana, kako kroz posete raznih sportskih događaja i manifestacija, tako i kroz svakodnevno korišćenje pratećih sportskih komercijalnih sadržaja (teretana, fitness centar, grupni i personalni treninzi i sl.). Posebna zanimljivost je teretana i fitness na otvorenom, kada se u toku letnjih meseci plato ispred ulaza na parter otvoren ka reci, koristi za grupne treninge, zbog povoljne pozicije i prijatnosti strujanja vazduha uz reku. Objekat je pripremljen da se lako i brzo može instalirati privremeni montažno demontažni bazen od inox panela za eventualna velika plivačka takmičenja, kao I opciono postavka privremenom klizališta što za jedan mediteranski grad mnogo znači.

Prilikom projektovanja, puno pažnje je posvećeno da objekat postane dostupan osobama sa invaliditetom i poteškoćama u kretanju. U originalnom projektu, zbog denivelacije hale na nižu platformu, većina prostora bila je nedostupna osobama sa invaliditetom. Rekonstrukcijom objekta, projektovane su pristupne rampe, dva lifta i podizne platforme kako bi većina prostora postala dostupna za sve, kako za posetioce, tako I za sportiste sa posebnim potrebama.

Na severnoj tribini izdvojeno je 11 mesta za osobe sa posebnim potrebama. Uz sve javne toalete projektovani su toaleti za osobe sa posebnim potrebama. U svim sportskim svlačionicama projektovana su kupatila za osobe sa posebnim potrebama.

Postojeći objekat dvorane je u okviru sportskog kompleksa koji ima svoj parking koji je u funkciji, tako da projekat nije tretirao parking, ali dvorana ima obezbeđenih 195 parking mesta. Postojeći ulazi u objekat su rekonstruisani i prilagođeni novoj nameni. Na svim pristupima gde su postojeće stepenice, projektovane su dodatne rampe za pristup osoba sa posebnim potrebama.

Sa severozapadne strane na etaži prizemlja, ispod postojeće nadstrešnice, su zasebni ulazi za posetioce, press, vip ložu. Za sve ulaze je projektovana kontrola pristupa sa bezbednosnim sistemom za prepoznavanje lica. Na istoj etaži je biletarnica sa četiri prodajna mesta.

Objekat je izdeljen na bezbednosne zone u slučaju požara i sva vrata na evakuacionim putevima su projektovana prema standardima i povezana na dojavu požara.

Signalizacija i šeme kretanja u objektu su jasno označene i prilagođene svim korisnicima.

Ostvareno je oko 0,5% sedećih mesta za invalide. Uz sve javne toalete projektovani su toaleti za osobe sa posebnim potrebama. U svim sportskim svlačionicama projektovana su kupatila za osobe sa posebnim potrebama.

Vertikalne komunikacije u objektu su obezbeđene preko tri stepenišna jezgra i dva lifta za kretanje osoba sa posebnim potrebama. U zonama denivelacija od nekoliko stepenika projektovane su podizne platforme.

U celom objektu su projektovani najsavremeniji sistemi za audio-vizuelnu komunikaciju, razglas i hitna obaveštenja. Ozvučenje je JBL system. Rasveta je upravljiva Philips rasveta sa sistemom Arena, koje u kombinaciji sa dekorativnim RGB osvetljenjem fasade daje poseban doživljaj. Parket koji je instaliran je najkvalitetniji pod Sistema Konnors, stolice su Daplast dok je kompletna oprema u dvorani Shelde. Vizuelni aspekt dodatno je pojačan savremenim sistemom semafora proizvođača Bodet.