Laminat ili parket?

Ako pogledamo da u današnje vreme u svemu sudi novac sa kojim (ne)raspolažemo u ovom slučaju pobedu će odneti laminat, ali pre odluke treba saslušati i drugu stranu i izvagati između svih argumenata.

Uzećemo prvo u razmatranje parket. Parkete srećemo u raznim varijacijama počev od strukture, vrste drveta, završne obrade. Ono što karakteriše sve vrste parketa koje imamo u ponudi na tržištu je to da je svaki segment ili komponenta izrađena od 100% prirodnog materijala. Samim tim tamo gde imamo parket sam ambijent "toplinom" prirodnog materijala pozitivno utiče na korisnika prostora.

Sastav jednog segmenta parketa može biti kompaktan i njega poznajemo kao puno drvo, a može biti i sastavljen od slojeva različitih drvnih vrsta. Naravno mehaničke karakteristike punog drveta su u prednosti. Osim vizuelnog kod poda od punog čistog drveta kupac ima osećaj sigurnosti, jer će taj pod moći da koristi dugi niz godina uz mogućnost hoblovanja i do 5 puta (podovi debljine 22mm). Savremene tehnologije u proizvodnji boja, lakova i prajmera ponudile su nam sredstva kojima kompletno možemo promeniti ne samo boju nego i dizajn parketa. Za sada se radi isključivo o materijalima iz uvoza.

Sama ideja za slojevitom podnom oblogom potekla iz jednog logičnog razloga a to je nedovoljna količine ili opterećenje cenom kvalitetnog drveta. Tako se kod slojevitih vrsta parketa na gazne slojeve postavljaju kvalitetne i visokovredne vrste drveta dok se u nižim slojevima koji nisu vidni i od kojih se ne očekuju posebne estetsko mehaničke karakteristike mogu naći vrste koje ne bi ni u jednoj varijanti zauzele reprezentativno mesto. Puno drvo naravno je dosta kompaktnije i ne sadrži lepila (ili druge vrste ispuna) kao slojeviti parket i samim tim dosta je zdravije. Iako se za spajanje koriste materije sa niskim emitovanjem štetnih isparenja ona ipak postoje.

Od različitih vrsta drveta se mogu očekivati različiti rezultati. Naime opšte poznato je da jedna od najbitnijih stvari koja nekada i postaje presudna kod odabira vrste drveta jeste njegova postojanost, mehaničke karakteristike. Tako na primer jedna od najtvrđih vrsta zastupljenih na tržitu je bukva sa obradom presovanjem ako naravno izuzmemo neke od skupocenih vrsta plemenitih ( na pr. merbau). Ipak za enterijere koji poseduju određenu dozu posebnog dizajna bukva obično ne prestavlja prvi izbor zbog svoje jednoličnosti u teksturi površine. Naravno svaka vrsta drveta se određenim postupcima i obradama može modifikovati po našim prohtevima ali ipak izgled koji priroda izvede teško je preslikati ili imitirati.

Parket kao finalni proizvod najčešće može biti nauljen, lakiran ili neobrađen. Suštinski sama završna obrada je stvar ličnog ukusa ili enterijerskog efekta i sklada sa prostorom. Naravno u izuzetnim slučajevima kada se parket koristi u prostorima velikih temperaturnih razlika, vlage, blago nagrizajućih supstanci mora imati i poseban tretman završne obrade.

Sa druge strane imamo laminat. Proizvod koji je omogućio mnogima da svoje stare podne obloge zamene nečim novim, čistim. Prostori su dobili novo svetlo a proces renoviranja je pored premazivanja dotrajalih zidova sada dobio i novi pod. "Pa da, za malo povećanje budžeta sam dobio potpuno renoviranje" rekli bi mnogi. Sa jedne strane ovo je sasvim logično i opravdano razmišljanje za određeni vremenski period.

(Slojeviti parket)

Sama struktura laminata je takva da se nikako ne može povezati sa prirodnim materijalom. Laminat se proizvodi iz slojeva, lamela, koji se presovanjem i međusobnim lepljenjem spajaju u kompaktnu celinu. Donji slojevi laminata su, zavisno od proizvođača, od presovanog iverja sa lepkom (iverica), dok je gornji sloj plastična folija na koju je oslikan izgled prirodnog drveta. Smatra se da sastojci koji se koriste za proizvodnju laminata ispravaju tj. toksikološki deluju. Brza ugradnja, nisu vam potrebni majstori već sami možete složiti daščice laminata, je jedna od velikih prednosti koju poseduje ovaj proizvod. Ipak nezavisno od toga kako je postavljen samim koračanjem po podlozi tup zvuk koji se proizvodi može predstavljati veliki problem.

Sada jedna od najvećih mana laminata je to da usled oštećena određenog dela možete samo da zamenite segment jer dorade i neke direktne popravke, kao što je hoblovanje dela ili cele površine, nema. Ukoliko postoji mogućnost da se određeni segment zameni uvek naravno dolazi do problema premene boje i opet smo u problemu.

Isto tako promena prostornog rasporeda prestavlja problem iz razloga što na podu ostaju vidni tragovi gde je nekada bio krevet ili težak ormar, dolazi do nagnječeja.

Kad na kraju pogledamo da je samo početna investicija na strani laminata a sve ostalo na strani parketa, zavisno od odabira drveta, načina održavanja i negovanja podloge kroz eksploataciju, treba se vratiti na početak i ponovo razmisliti.

Odlučiti se između zdravlja i kućnog budžeta ne bi trebao da bude problem ipak odluka je na vama.