Mrak sveta koji hrli u ponor - Studentski dom sa virtuelnim prozorima

Projektom je predviđeno da se ovaj kampus prostire na površini od 156.000 m2 i da u njemu boravi do 4.500 studenata. Gigantska dvorana imala bi 14 ulaza i izlaza, ali bi više od 90% studenata živelo u sobama bez prozora.

Radi poređenja, trenutno najveći pojedinačni studentski dom na svetu, "Bancroft Hall" smešta 4.000 studenata i ima više krila sa više od 25 ulaza. Navedeno je takođe da bi jednokrevetne spavaće sobe umesto standardnih prozora imale virtuelne koji bi simulirali sunčevu svetlost.

Svaki od devet spratova studentskog doma imao bi po osam "kuća" sa sa osam zasebnih "apartmana" organizovanih oko zajedničke kuhinje i dnevnog boravka. U okviru poslednjeg sprata nalazilo bi se dvorište od oko 40 ari sa otvorenim celinama za društvene aktivnosti i prostorijama za druženje i sedenje.

Dennis McFadden je u svom obrazloženju naveo da veliki broj dokaza pokazuje da unutrašnje okruženje sa pristupom prirodnom svetlu, vazduhu i pogledom na prirodu poboljšava i fizičko i mentalno blagostanje stanara. On je dodao da nijedan drugi projekat nije toliko potencijalno destruktivan za kampus kao ovaj. Naveo je da je projekat opisan kao 100% završen, i da nije zatraženo odobrenje, nije se glasalo, niti se nameravaju niti zahtevaju nikakva dalja podnošenja. Njegovo mišljenje deli i američki arhitektonski kritičar Paul Goldberger, dobitnik Pulicerove nagrade, koji je rekao da je ukoliko je ovo istina, projekat "groteskna, bolesna šala - zatvor koji se maskira kao spavaonica".

"Munger Hall" je osmislio milijarder, investitor Charles Munger, koji je donirao 200 mil USD za ovaj projekat. Međutim, on nema formalno obrazovanje za arhitekturu. Za projekat je zadužena firma VTBS Architects koja je izjavila da projekat za zgradu kampusa proizlazi iz istraživanja i iterativnih procesa gospodina Mungera za osmišljavanje transformacionog pristupa studentskom smeštaju.

Ova kompanija kaže da jednokrevetne spavaće sobe pružaju svakom studentu njegov/njen privatni prostor i da su uloženi svi napori da se podstakne zajednički život i saradnja kada je studentski život u pitanju. Primedbe zbog nedostatka prirodnog svetla u većini studentskih soba smatraju neutemeljenim, jer dodaju da sve imaju ili standardni prozor ili "virtuelni' prozor". Svi virtuelni prozori će imati potpuno programiran sistem kontrole cirkadijalnog ritma koji će značajno odražavati nivoe osvetljenja i temperaturu boje prirodnog dnevnog svetla. Ovakva vrsta osvetljenja se već nalazi u mnogim zgradama. Takođe, svi zajednički prostori i sadržaji, uključujući velike sobe i kuhinje u svakoj "kući" imaju značajan pristup prirodnom svetlu.