Hedžing - najbolja zaštita od deviznog rizika

Privrednici u Srbiji sve više su suočeni sa deviznim rizikom. Iako postoje metode za zaštitu od tog rizika one nisu dovoljno korištene u Srbiji. "eKapija" je detaljnije ispitala ovu tematiku.

Teorija kaže da u ekonomijama gde su se centralne banke odlučile za primenu fluktuirajućeg deviznog kursa, opasnost od valutnog rizika raste sa fluktuacijama vrednosti domaće valute. Kako su promene vrednosti domaće valute veće, privreda, pogotovo onaj deo koji ima plaćanja i prihode u stranoj valuti, može pretrpeti velike troškove, pa čak i ostvariti negativni finansijski rezultat ukoliko se ne preduzmu mere odbrane od valutnog rizika. Naravno, Srbija pripada grupi zemalja čija valuta fluktuira u odnosu na vrednost drugih inostranih valuta. Jedan od načina odbrane od potencijalnih opasnosti od valutnog rizika je hedžing (hedging), odnosno upotreba finansijskih derivata zarad smanjenja rizika.

Jasno je da do nesklada dolazi kada preduzetnik ima prihode u jednoj, a plaćanja u drugoj valuti, ali i vremenski razmak u transakcijama (time gap) u različitim valutama. Pa tako, u slučaju jačanja dinara, odnosno smanjenja odnosa dinar/evro, na gubitku su firme sa deviznim prihodima. Stoga, izvozni sektor će imati poteškoća u poslovanju ukoliko dinar ojača. Sa druge strane, u slučaju da vrednost domaće valute opadne, odnosno poraste odnos dinar/evro, na gubitku bi bile firme sa deviznim rashodima.

S obzirom na to da je kretanje vrednosti dinara nepredvidiva, u šta smo imali prilike da se uverimo, logična i sigurna opcija i rešenje ovog problema je hedžing, odnosno korišćenje finansijskih derivata za kupovinu i prodaju deviznih sredstava. Instrumenti zaštite od rizika promene deviznog kursa koji se nude na tržištu zasnivaju se na utvrđivanju fiksne cene po kojoj se devize kupuju ili prodaju na određeni dan u budućnosti (terminski kurs). Terminski ugovori mogu biti sa ili bez pokrića, odnosno sa uplatom dinara unapred, ili uplatom dinara tek na ugovoren datum.

Ovaj pristup omogućava jasnu kalkulaciju novčanih tokova u budućnosti, odnosno smanjuje neizvesnost i rizik. Firma ne zavisi od kretanja deviznog kursa na tržištu, već koristi svoj devizni kurs u nekom budućem periodu, koji je unapred dogovorila u ugovoru (forvard) sa svojom poslovnom bankom (terminski devizni kurs). Ovo, nadalje, omogućava jasno formiranje cena svojih proizvoda, jer se tačno može odrediti kalkulacija prihoda i rashoda, pa samim tim i profita. U tom slučaju stabilnost poslovanja ne bi bila uzdrmana.

Jedna od prepreka za korišćenje ovog vida zaštite je nespremnost preduzetnika, pre svega malih i srednjih preduzeća, da se informišu, edukuju i upuste u nove transakcije. Trend korišćenja hedžinga zavisiće u budućnosti i od spremnosti i želje poslovnih banaka da upute svoje klijente u navedene mogućnosti i pomognu im u razumevanju pravila korišćenja finansijskih derivata.

- Hedžing se na našem tržištu ne koristi u dovoljnoj meri. Naši zaposleni svakodnevno ukazuju klijentima na sve prednosti i koristi koje jedno pravno lice može da ima ukoliko koristi ovu mogućnost, međutim, za korišćenje hedžinga se znatno češće opredeljuju preduzeća u vlasništvu multinacionalnih kompanija, nego preduzeća koja su u vlasništvu domaćih pravnih lica – objašnjava za "eKapiju" Jelena Ilić, iz sektora za odnose sa javnošću UniCredit banke.

Jedna stvar privrednicima mora biti jasna, a to je da devizni kurs naveden u forvardu ne predstavlja nikakvu predikciju kretanja vrednosti domaće valute, već je to devizni kurs do koga se dolazi u dogovoru sa bankom, a koji će ići na obostranu korist, i firmi i poslovnoj banci. Bitno je spomenuti da je moguće da u trenutku izvršenja terminskog deviznog kursa iz ugovora, tržišni devizni kurs predstavlja bolju soluciju, odnosno omogućava veću dobit. Međutim, to odricanje od potencijalnog profita je cena koju privrednik mora da plati kako bi se osigurao od rizika. Naknadne odluke o raskidu ugovora, kao posledica činjenice da je u tom trenutku tržišni devizni kurs pogodniji, nije moguće i ne predstavlja poslovnu praksu, iako je to čest zahtev na našem tržištu.

- Troškovi zavise od tipa hedžinga za koji se preduzeće opredeli, kao i valute koja je predmet hedžinga. Sam trošak se obračunava kao razlika između dinarske kamatne stope i kamatne stope valute koja je predmet hedžinga, a na njega utiče i broj dana na koji se ugovor o hedžingu zaključuje – objašnjava za "eKapiju" Ilić.

Ukoliko firma želi da ima mogućnost da izađe iz aranžmana, onda treba zaključiti ugovor koji omogućava opciju izlaska iz aranžmana. Ovakvi ugovori se nazivaju opcije (options) i razlikuju se od forvarda. Opcija je finansijski derivat koji imaocu daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda predmet ugovora po unapred utvrđenoj ceni u periodu do datuma dospeća ili na datum dospeća opcije. Međutim, za razliku od forvarda, ulazak u aranžman opcije ima svoju cenu, koja nekad može biti neisplativa za imaoca. There is no free lunch.

U razgovoru za "eKapiju", Danilo Mrvaljević iz banke Intesa, navodi da je ova banka počela sa ponudom finansijskih derivata, koji će pomoći svojim klijentima pri odbrani od deviznog rizika. Prvo se počelo sa ponudom osnovnog hedžinga, odnosno trenutne uplate dinara za dobijanje deviza na određen dan kada će firmi biti potrebni. U planu je i uvođenje posebnih ugovora gde će firme biti u mogućnosti da parcijalno, u ratama, uplaćuju dinare, kako bi u budućnosti dobili dogovorenu količinu deviza, po unapred ugovorenom deviznom kursu.

- Mogućnost korišćenja hedžinga je u Srbiji nedovoljno iskorišćena. Mi pokušavamo da našim klijentima objasnimo značaj zaštite od valutnog rizika. Cilj banke Intesa je da klijenti posluju stabilno i da imaju zdrav cash flow, a zaštita od deviznog rizika u vidu hedžinga im u tome može pomoći – navodi Mrvaljević.

Pored poslovnih banaka i Narodna banka Srbije (NBS) savetuje korišćenje hedžinga, pa je ove godine pokrenuta kampanja, koja podrazumeva predavanja u vezi sa terminskom kupovinom deviza. NBS je takođe, na svom sajtu pokrenula sekciju koja omogućava izračunavanje terminskog kursa dinara na određen datum u budućnosti.

Pored nezainteresovanosti srpskih firmi, jedna od prepreka za širu upotrebu hedžinga su i računovodstvena pravila i praksa kod nas, koja nije do kraja definisana kada su u pitanju knjiženja priliva i odliva iz hedžing aranžmana. Ove prepreke se moraju rešiti, jer ozbiljno poslovanje podrazumeva i odgovornu kontrolu rizika, a smanjuje potrebu svaljivanja krivice na NBS koja, pak, nema dužnost da bude "dežurni krivac" zbog potencijalnih gubitaka izazvanih kursnim razlikama.

Autor teksta: Slobodan Vasić, ekonomski analitičar