EIB ublažila uslove pod kojima odobrava zajmove Crnoj Gori - Za Zapadni Balkan obezbeđen finansijski paket u iznosu od 1,7 mlrd EUR

je od početka pandemije ublažila uslove pod kojima odobrava zajmove Crnoj Gori, kako bi se olakšalo pružanje podrške domaćoj ekonomiji, kazala je potpredsednica te finansijske institucije za Zapadni Balkan, Lilyana Pavlova.

Ona je u intervjuu Pobjedi podsetila da je finansijski paket EIB za Zapadni Balkan 1,7 mlrd EUR.

- Paralelno sa tim, uveli smo nekoliko vanrednih mera, koje su obuhvatile fleksibilne uslove i proširene kriterijume za odobravanje novih kredita za sektore zdravstva i malih i srednjih preduzeća (MSP). Omogućili smo i prenamenu postojećih sredstava za ova dva sektora, dodatnu fleksibilnost za privatni sektor i povoljne uslove u pogledu dospevanja i kamata - navela je Pavlova.

Ona je dodala da je namera EIB-a bila da najugroženijim kompanijama u Crnoj Gori i regionu pruže neposredan pristup finansijskim sredstvima.

Na pitanje kako ojenjuje najavljenu poresku reformu ministra finansija Milojka Spajića, Pavlova je odgovorila da će morati da vide efekte predložene reforme nakon što stupi na snagu.

- Važno je da se primene reforme koje će približiti zemlju standardima Evropske unije (EU), što će omogućiti njenu bržu integraciju u Uniju - ocenila je Pavlova.

Ona je, na pitanje koliko novca je EIB do sada investirala u crnogorsku ekonomiju, odgovorila da je to iznos od 1 mlrd EUR.

- Tri od svakih 5 EUR koje smo investirali u Crnoj Gori bili su podrška za privatni sektor. Samo od 2009. pomogli smo očuvanje 40.000 radnih mesta, što je otprilike populacija Bara. Uložili smo 251 mil EUR u razvoj transportne infrastrukture. Naše investicije u vodosnabdevanje i otpadne vode uvećale su pristup pijaćoj vodi i sanitarnim uslugama širom države, kao i u izgradnju i renoviranje obrazovnih ustanova i vrtića deset opština - poručila je Pavlova.

Danas, kao deo Tima Evrope, EIB je, kako je navela, spremna da nastavi finansiranje socijalnog i ekonomskog razvoja i omogući da Crna Gora iskoristi pogodnosti Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije (EK).

- Kao potpredsednica EIB koja vodi tim zadužen za operacije na Zapadnom Balkanu, uveravam vas da smo u bliskom kontaktu sa partnerima kako bi podržali brz i uspešan oporavak od pandemije Covid-19, prilagođavanje klimatskim uslovima i ublažavanje njihovih posljedica, kao i modernu i pouzdanu transportnu infrastrukturu. EIB želi da nastavi sa podsticanjem održivog i dugoročnog razvoja Crne Gore, kao i ambicija za pridruživanje EU - poručila je Pavlova.

U EIB-u su, kako je rekla, spremni da primene njihovu finansijsku i tehničku podršku kako bi doprinijeli stvaranju tržišta u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu koje je više društveno inkluzivno, digitalizovano i integrisano.

- U ovom kontekstu, tokom prvih šest meseci ove godine odobrili smo projekte vredne 600 mil EUR. Očekuje se da ove investicije otključaju dodatne 1,2 mlrd EUR investicija - precizirala je Pavlova.

Na pitanje koliko novca je EIB plasirao preko Investicono-razvojnog fonda (IRF), a koliko preko komercijalnih banaka, Pavlova je odgovorila da je od 610 mil EUR uloženih EUR, 420 mil EUR investirano u privatni sektor preko IRF-a.

- Poslednja investicija je odobrena u septembru prošle godine i pruža podršku oporavku 150 MSP. Upravo se spremamo da potpišemo šesti ugovor sa IRF-om u vrednosti 50 mil EUR za brži oporavak malih preduzeća, koja su najgore pogođena pandemijom. Ova sredstva će biti dostupna i kompanijama koje planiraju ulaganje u energetski efikasne i ekološke poslovne prakse - objasnila je Pavlova.

Zajedno sa tom operacijom, koja tek treba da se potpiše, investicije EIB-a u saradnji sa IRF-om dostići će 470 mil EUR. EIB planira da finansira nove projekte u zdravstvu, klimatskim aktivnostima i transportu.

- Želimo da podržimo transformaciju crnogorske ekonomije u zeleniju, otporniju i digitalnu, kao i da joj pomognemo da se izbori sa dva globalna izazova: pandemijom i klimatskim promenama - zaključila je Pavlova.