Novo dekorativno osvetljenje Palate "Albanije"

(Foto: eKapija)

Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda pokrenuće postupak za izvođenje radova i nabavku opreme za izgradnju dekorativnog osvetljenja zgrade Palate "Albanija".

Izgradnja dekorativnog osvetljenja je predviđena u tri faze, tako da svaka predstavlja nezavisnu jedinicu i samostalno funkcioniše, ali mogu se i međusobno dopunjavati tako da funkcionišu kao jedna celina. Koncept "inteligentnog" osvetljenja podrazumevaće diskretnu rasvetu na pojedinim fasadnim platnima, koja će stvoriti impozantan noćni izgled objekta. Pored svetlosnih doživljaja, prolaznicima će biti omogućeno sagledavanje jednostavnih slovnih slika ili simbola, koji će ih informisati o glavnim dešavanjima u gradu. Svaka svetiljka imaće mogućnost promene boja u 16 miliona nijansi, kao i upravljanja najsavremenijim uređajima, tako da je moguć veliki broj scenarija koji će se aktivirati u zavisnosti od vrste manifestacija koje će se održavati u gradu. Ovakvim načinom osvetljenja Palata "Albanija" će postati svetlosno atraktivni objekat i novi noćni simbol grada.

Objekat je podignut 1939. godine, prema idejnom projektu Branka Bona i Milana Grakalića, na uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice. Izgradnja je bila poverena arhitekti Miladinu Prljeviću i konstruktoru – inženjeru Đorđu Lazareviću. Ova zgrada je prvi oblakoder Kraljevine Jugoslavije i u to vreme bila je najviša u jugoistočnoj Evropi. Podignuta je na mestu nekadašnje kafane po imenu "Kafana kod Albanije", koja je sagrađena oko 1860. godine, i koja je bila stecište tadašnjih boema, pa je tu svraćao i Branislav Nušić. Zbog dotrajalosti je srušena, da bi na njenom mestu bila podignuta zgrada Hipotekarne banke Trgovačkog fonda u Beogradu, a prema rešenju pomenutih arhitekata. Projekat je sadržao najmodernija tehnološka rešenja, pa je zanimljivo spomenuti da je prvi beogradski i balkanski oblakoder preživeo i pogodak savezničke bombe od skoro pola tone.

Palata "Albanija" oblikovana je u duhu kasnog modernizma, ima četiri podzemna i 13 spratova iznad zemlje, visoka je 53 metra i ima oko 8.000 kvadratnih metara. Proglašena je 1983. za spomenik kulture, kulturno dobro od velikog značaja, i o njoj se brine Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.