Pustite tržište nekretnina da propadne!

Prema pisanju "Njujork Tajmsa", neočekivani pad prodaje nekretnina u Americi u julu ove godine nateraće administraciju predsednika SAD-a Baraka Obame da napravi izbor između - sadašnjih i budućih vlasnika nekretnina.

U proteklih 18 meseci, Amerika je na različite načine pokušavala da uspostavi ravnotežu na tržištu nekretnina - smanjen je porez na kupovinu novih nekretnina, kamatne stope su na rekordno niskom nivou, vlada je odobrila sredstava koja će biti potpora kreditima za kupovinu nekretnina, a uvedene su i druge vrste pomoći ne bi li se povratila izgubljena vrednost na tržištu nekretnina. Cilj je da se zaustavi dalji pad cena sve dok se ekonomija ne oporavi, što bi trebalo da ojača tražnju i prepusti joj sadašnju ulogu vlade – stabilizaciju tržišta.

S obzirom na to da je oporavak ekonomije neizvestan i ranjiv, a potencijalni kupci nekretnina i dalje oprezni, prodaja je u julu opala za 26% u odnosu na isti mesec lane. Takođe, postoji bojazan da su intervencije vlade na izdisaju. Neki ekonomisti i analitičari ponudili su predlog da se pristupi šok terapiji: dopustiti da tržište propadne. Tada bi došlo do dodatnog pada cena, što bi privuklo kupce i povećalo tražnju i bar iluzorno stabilizovalo tržište, što vlada nije uspela da uradi uprkos cehu koji se meri milijardama, navodi "Njujork Tajms".

Entoni Senders, profesor Džordž Mejson univerziteta, navodi da se cene na tržištu nekretnina moraju vratiti na normalne nivoe i naglašava da bi svako dalje veštačko stimulisanje tržišta bila totalna ludost.

Međutim, ukoliko dođe do daljeg pada cena desetine miliona ljudi, koji su politički i ekonomski izuzetno značajan deo stanovništva, doživeće dodatni finansijski šok nakon dosadašnjeg gubitka vrednosti imovine od oko 30% u proseku.

Osim toga, ukoliko se taj deo stanovništva oseti još siromašnijim, potrošnja, koja je prekopotrebna Americi za brži oporavak, doživeće dodatni pad. U jednako nezgodnoj situaciji se nalazi i administracija, koja je prognozirala i očekivala oporavak kao spas, koji se trenutno ne dešava, piše "Njujork Tajms".

Prema rečima Hauarda Glejzera, ekonomiste zaduženog za tržište nekretnina u administraciji bivšeg predsednika Bila Klintona, američka vlada je prognozirala da će oporavak ekonomije rešiti probleme hipotekarnog tržišta, međutim to nije slučaj.

- Političari su veoma zabrinuti i ne znaju koje korake dalje preduzeti - objašnjava Glejzer.

To se vidi iz izjave sekretarke Šaun Donovan, koja je obećala da će vlada učiniti sve što je u njenoj moći da stabilizuje tržište i najavila produžetak paketa olakšica koji je istekao na proleće, a obuhvatao je olakšicu od 8.000 USD za kupce prve nekretnine i 6.500 USD za sve ostale kupce nekretnina. Ovakva politika je koštala američke poreske obveznike gotovo 30 mlrd USD. Međutim, uprkos ovim izjavama, ubrzo su stigli demanti da će takav paket biti produžen i omogućen, što samo dokazuje neodlučnost vlade.

Građevinske firme su u još gorem položaju. Prodaja novih nekretnina je na nižem nivou nego tokom najgoreg perioda recesije ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je kamatna stopa bila duplo veća, a stopa nezaposlenosti na višim nivoima.

Otežavajuće okolnosti na tržištu dovode do situacije da se sve češće priča o predlogu politike "ne raditi ništa", čiji zagovornici veruju da je na pomolu politika kupovanja stabilnosti sa željom i uverenjem da će se tržište urušiti.

- Dovoljno je bilo veštačkog stimulisanja tržišta, sada treba da pustimo slobodno tržište da odradi svoj posao - objašnjava Ivi Zelman, analitičar na hipotekarnom tržištu.

Mihael Moskovic, predsednik kompanije "Equity Now", navodi da su sadašnje cene nekretnina i dalje na veštački visokom nivou.

- Vlada diskriminiše kupce koji su spremni da kupe nekretninu za 200.000 USD, ali trenutno ne mogu da priušte trošak od 250.000 USD - jasan je Moskovic.

Mali pad cena nekretnina ne bi imao značajan uticaj na ekonomiju, ali pad od dodatnih 10% ili više ulilo bi priličnu paniku i obeshrabrenje kod miliona vlasnika, pogotovo kod onih koji su kupovinu obavili poslednjih meseci, verujući političarima da je kriza prošlost i da je oporavak neminovan.

Prema procenama analitičara Sema Katera iz kompanije "CoreLogic", procenat bankrota u prvoj godini otplate kredita je i dalje na nezavidnih 5%. "Ovakvih kupaca ima još, oni su visoko rizični kupci. Poseduju veoma malo imovine, što je pokazatelj mogućeg bankrota."

Sa ovim izazovom se suočavaju i u administraciji. Ukoliko dođe do značajnijih turbulencija na tržištu, poverioci će pobeći, a postoji mogućnost da tržište nikad viže ne dođe to oporavka.

Sa druge strane, finansijske institucije očekuju nove podsticaje od strane vlade, a ne odustajanje od stimulisanja tržišta. Vilijem Gros, izvršni direktor u Pimcu, kompaniji koja trguje hartijama od vrednosti na hipotekarnom tržištu, predlaže da vlada počne refinansiranje hipotekarnih zapisa koje je preuzela na sebe, ali sa još nižim kamatnim stopama.

- Ovakav stimulans bi nadalje podgrejao tražnju za dodatnih 50 do 60 milijardi dolara, kao i povećao cene na tržištu nekretnina - tvrdi Gros.

Naravno, ova ideja nije naišla na razumevanje. Štaviše, stiče se utisak da intervencija vlade više nije rešenje za trenutnu situaciju.

I dok se razmišlja o daljim mogućim solucijama, oči svetske javnosti uprte su u moguće ishode. Pogrešni potezi na hipotekarnom tržištu mogli bi prouzrokovati produbljivanje krize i dalje usporavanje svetske ekonomije.

Neki članovi američke Nacionalne asocijacije građevinara tvrde da bi dodatne kreditne olakšice od 25.000 USD po nekretnini povećale tražnje, ujedno i tvrde da bi taj predlog gotovo sigurno bio blokiran u Kongresu.

- Stav naših članova je da, ukoliko ne možemo da u Kongresu "proguramo" dovoljno velike olakšice koje bi stvarno privukle dovoljan broj kupaca, zašto onda uopšte da trošimo svoje političke kredite - objašnjava Dejvid Krou, glavni ekonomista u ovoj asocijaciji.

Upravo to bi moglo dati za pravo timu Baraka Obame da uradi upravo to, preuzme rizik i uradi – ništa.

(Napomena: preveo i obradio Slobodan Vasić, ekonomski analitičar)