Problem nedostatka radne snage u povrtarstvu - Ima li rešenja?

Savremena mehanizacija nam u rešavanju ovog problema pri proizvodnji nekih biljnih vrsta može pomoći i do 80%, zamenjujući ljude od setve do žetve ili berbe. Međutim, kod nekih osetljivijih povrtarskih i voćarskih vrsta neposredan ljudski rad je neophodan, dok mehanizacija može samo da pomogne i ubrza proces rada.

Mladi poljoprivredni proizvođač Zlatko Rac iz Ruskog Krstura se već sedam godina bavi proizvodnjom paprike i ove sezone ima posađeno četiri jutra. Osim paprike na ostalim parcelama seje kukuruz, soju, pšenicu, suncokret i šećernu repu, ali pošto je krsturska paprika nadaleko poznata i tražena, a ukoliko se sve na vreme odradi i veoma isplativa, ova proizvodnja ima veliki značaj za njegovu porodicu. Sistemom proizvodnje je već uveliko ovladao, ali bez obzira na to ima inženjera sa kojim se konsultuje oko zaštite, pa propusta tokom vegetacije nije bilo.

Međutim, najveći problem koji trenutno muči ovog poljoprivrednika jeste nedostatak radne snage. Već mesec i po dana se na njegovim parcelama odvija berba paprike, do sada je ubrano oko 75 tona i po njegovoj proceni berba će trajati još nedelju i po dana.

- Moja porodica se već 40 godina bavi povrtarstvom i svake godine angažujemo veliki broj radnika kako bi se proizvodnja obavila na najbolji mogući način. U poslednje četiri godine problemi sa radnom snagom su postali izuzetno veliki, činjenica je da radne snage nema - navodi Rac.

U zavisnosti od godine do godine problemi mogu da variraju, što najviše zavisi od prinosa paprike. Od samog početka vegetacije njihov nedostatak nije toliko izražen, jer se poslovi završavaju za tri do pet dana po poljoprivrednom gazdinstvu, nakon čega prelaze kod drugog poljoprivrednika, međutim kada dođe do berbe nastaje trka, jer ona traje i do dva meseca.

Rac ove godine ima svakoga dana oko deset radnika na njivi, dok su njegove potrebe od 25 do 27 sezonaca dnevno. Prema njegovim rečima starosna granica se izgubila, pa se trenutno na polju mogu videti deca od 15 godina, pa sve do penzionera od 80 godina. Oni su uglavnom iz okolnih sela, ali ima i onih koji dolaze po 50 kilometara od Ruskog Krstura.

Trenutno ovog poljoprivrednika radnik dnevno košta 3.070 dinara i u cenu je uključen grupovođa zajedno sa prevozom.

- Zbog nedostatka radnika satnica je svake godine sve skuplja i skuplja. U poređenju sa cenom od pre četiri godine kada je sveukupno bila 2.200 dinara i ovogodišnjom cenom paprike koja nije puno skočila, ova razlika je velika - dodaje Rac.

Osim cene koja je svake godine sve viša, kvalitet radne snage je sve lošiji. Prema Zlatkovom iskustvu količina paprike koju je nekada radnik ubirao dnevno sada ne može da se očekuje od njih. Osim toga dešava se da papriku lome, loše je prebiraju i ne drže se dogovora.

Ukoliko se nastavi trend opadanja broja sezonskih radnika i rasta dnevnice, ovakva situacija može dovesti do toga da Rac, ali i drugi proizvođači povrća i drugih kultura gde je potreban veliki broj radne snage smanje svoje površine, kako ne bi došli u situaciju da prvoklasan rod propadne na njivi jer nije imao ko da ga ubere.

Ono što se za sada po medijima spekuliše jeste mogućnost uvoza radne snage u Srbiju i za potrebe poljoprivrede, gde bi po uzoru na građevinarstvo i druge grane privrede inostrani sezonci služili kao dopuna našim radnicima. Svestan trenutnog stanja Rac je spreman da na svojim poljima za početak primi manji broj ljudi, pa ukoliko se budu pokazali kao kvalitetni radnici da svoju proizvodnju preusmeri na ovakav vid radne snage, kako bi se rizici smanjili.