Srbija želi veću saradnju sa nesvrstanim zemljama - Šanse za izvoz u zemljama severne i podsaharske Afrike

Matićeva je rekla da udruživanje zemalja u okviru Pokreta nije zasnivano isključivo na političkom i ekonomskom planu, već i na jačanju njihove saradnje u oblasti investicija, obrazovanja, turizma, zdravstva i kulture.

- Za vreme 'zlatnog doba' nesvrstanih, u periodu od 1961. do 1989. godine, najveći deo saradnje među članicama odvijao se preko ustanova i institucija. Obimu kulturne i turističke razmene i sticanja saznanja o tradiciji i običajima drugih naroda, u značajnoj meri doprineo je veliki broj studenata iz 'nesvrstanih zemalja' koji se školovao u Beogradu i u tadašnjoj Jugoslaviji. Oni su uglavnom donosili običaje, muziku i tradicionalnu garderobu iz rodnih krajeva, što je sve uticalo na brojna dela domaćih stvaralaca - rekla je Matićeva.

Istakla je da naša zemlja i danas gaji bliske i sadržajne odnose sa članicama Pokreta nesvrstanih u različitim oblastima, uključujući i ekonomsku saradnju.

- Želja nam je da se ta saradnja produbi i iskoriste potencijali i u drugim oblastima poput investicione politike, turizma, digitalne infrastrukture, energetike i telekomunikacija, ali i zdravstvenog sektora, pogotovo imajući u vidu izazove sa kojima se danas ceo svet suočava pogođen pandemijom virusa kovid 19 - poručila je Matićeva.

U PKS je pred početak foruma rečeno Tanjugu da Srbija svoje šanse za izvoz može da traži u zemljama severne i podsaharske Afrike, dok se zemlje Bliskog istoka i jugoistočne Azije mogu posmatrati kao potencijalni investitori, jer imaju novca i razvijene tehnologije.

Pomoćnik direktora Privredne komore Srbije (PKS) za strateške analize Bojan Stanić rekao je da će rema izveštaju MMF, stopa oporavka sledeće godine iznositi 4,1%, dok će sutra na konferecniji za novinare sa MMF-om biti objavljene nove informacije o tome.

On je na današnjem Biznis forumu govorio o privredi Srbije i potencijalima za saradnju sa zemljama Pokreta nesvrstanih.

Prema njegovim rečima, u Aziji i Latinskoj Americi je u toku oporavak, ali je problem podsaharska Afrika i neke zemlje u razvoju.

Dodao je da je pandemija napravila jaz u svetu koji traži saradnju i razumevanje.

Stanić kaže da sada ima dosta rizika po ekonomiju, kao što je rizik od rasta infalcije.

Dešava se, kako navodi, rast troškova transporta, a inflatorni pritisak može da utiče na banke da podignu kamatne stope, što bi opteretilo dugove.

Naveo je da su velike razlike između zemalja i da je u Srbiji sačuvana privreda.

Srbija je, kako je istakao, lider u privlačenju stranih direktnin investiicja, pa je vše od 10 milijardi evra u poslednje tri godine ušlo u našu zemlju.

- U prvih osam meseci smo imali dvocifreni rast izvoza, veliki je izvoz u gumarskoj i hemijskoj industriji, kao i prehrambennoj industiji, rekao je Stanić.

Dodao je da Srbija ima komparativne predsnoti u uslugama, u IT sektoru, kao i da je turizam u fazi oporavka.

Istakao je da je sačuvan kreditni rejting BBplus i naveo da veruje da u narednih 12 meseci Srbija ima velike šance da ga unapredi.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, rekao je da on spaja šest ekonomija, da su njihove privrede vezane CEFTA sporazumima, poslovnim vezama i zajedničkim ciljem da portanu člance Evropske unije.

- Prosečna stopa oporavka u ovom regionu je ispod 4,4% - ukazao je Stanić i naveo da će se raditi na stvaranju tržišta zasnovanog na slobodi kretanja ljudi.

Prema njegovim rečima, važne su inicvijative u ovom području, kao što su Berlinski proces i Otvoreni Balkan.

Naveo je da ovaj region ima dosta sporazuma o slobodnoj trgovini i preferencijalni sistem i da je Privredna komora Srbije vodećim promoter regionalne saradnje kroz Forum koji okuplja šest komora, da zastupa interese privrede i koordiniše ekonomksu poltiku na najvisisim nivoima.

Stručnjak Razvojne agencije Srbije Nemanja Jevtović je istakao da Srbija nije samo poznata po dobrim sportistima, kao što je Novak Đoković, već i po IT sektoru i ljudima kao što su Branko Milutinović, čelnik Nordeusa.

- Zaista smo dostigli najbolje rezultate za privlačenje stranih investicija - istakao je Jevtović privrednicima i članovima delegacija iz stotinak zemalja.

Kaže da je Srbija za pet godina skočila za čak 47 mesta na Duing biznis listi Svetske banke, kao i da smo ušli u prvih deset zemalja po izdavanju građevinskih dozvola.

Jevtović je naglasio da je za dobru investicionu klimu neophodna politička i ekonomska stabilnost.

Kaže da Srbija ima bescarinski režim sa tržištem od oko 1,3 milijarde ljude, kao i da je naša zemlja u 2020. imala najmanji pad BDP-a u Evropi od svega oko jedan odsto.

Srbija je u 2020. spustila nezaposlenost na devet odsto, a inflacija je bila samo 1,25.

Jevtović, takođe, ističe da je Srbija u 2019. privukla čak 3,8 milijardi evra direktnih stranih investicija, dok je to u 2020. bilo oko tri milijarde zbog situacije sa korona virusom.

Srbija ima najviše investicija u regionu, čak 60% svih investicija na Zapadnom Balkanu.

Jevtović je naglasio da najveći potencijal za saradnju sa nesvrstanim zemljama vidi u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, ali i kada je reč o IT sektoru.

Dodao je da je Srbija najveći izvoznik malina u svetu i da se svake godine tu takmičimo sa Poljskom.

Takođe, naglasio je da je SrbiJa veoma poznata po banjskom turizmu, jer ima više od 1.000 banjskih izvora, kao i da banje privlače više turista nego Beograd.

On je dodao da u Srbiju bez vize može da dođe oko 3,6 milijardi ljudi zahvaljujući sporazumima koje Srbija ima sa mnogim zemljama.

Jevtović je naglasio da Srbija ima i veliki broj investitora u sektoru automobilske industrije, gde radi oko 70.000 ljudi.

Srbija je veoma atraktivna i u sektoru nekretnina i beleži rast od 150 odsto u izdavanju građevinskih dozvola.