Leonardo Di Kaprio ulaže u proizvodnju mesa iz laboratorije

Poznati glumac, oskarovac i dugogodišnji aktivista za zaštitu životne sredine Leonardo Di Kaprio uložio je novac u dve kompanije koje proizvode meso u laboratoriji - Aleph Farms i Mosa Meat. Iznos njegovih finansijskih ulaganja nije objavljen, a u spomenutim kompanijama nije samo investitor već se pridružio i savetodavnim odborima i postao njihov konsultant.

Obe firme uzgajaju govedinu iz životinjskih ćelija, a budući da Di Kaprio već dugo vremena zagovara proizvodnju mesa bez ubijanja životinja, ovakav ishod nije začudio javnost.

- Jedan od najboljih i najefikasnijih načina da se borimo protiv klimatske krize jeste da promenimo sistem uzgoja hrane - izjavio je glumac u objavi za medije.

Dodao je da ove dve kompanije nude nove načine proizvodnje kako bi zadovoljile globalne potrebe za govedinom. Istovremeno, tvrdi on, rešavaju neke od najvećih problema trenutnog industrijskog uzgoja te vrste hrane.

- Presrećan sam što im se mogu pridružiti kao savetnik i investitor - poručio je.

Direktor kompanije Mosa Meat, Marten Boš oduševljen je što sarađuje s ovim poznatim licem.

- Njegovi napori da svet učini boljim vrlo se dobro uklapaju u misiju naše kompanije. Drago nam je što nam se pridružio. Zajedno ćemo nastojati da snabdevemo sadašnje i buduće generacije održivim mesom - rekao je.

Ova holandska kompanija je 2013. predstavila prvi hamburger od mesa proizvedenog u laboratoriji koristeći ćelije uzete iz krave dok je izraelski Aleph Farms pre tri godine predstavio prvi juneći steak iz laboratorijskog uzgoja.

Takođe, Di Kaprio je već ulagao u brojne kompanije koje plasiraju hranu u skladu sa načelima održivosti, poput Beyond Meat-a. Tu je i Califia Farm s veganskim mlekom, proizvođač grickalica od slačice HIPPEAS kao i kompanija Perfect Day koja ne koristi namirnice životinjskog porekla.

Veruje se da je globalna potrošnja mesa jedan od uzroka klimatskih promena i to zbog korišćenja zemljišta i emisija gasova, uključujući metan. Stoga je prema nekim pobornicima rešenja za zaštitu životne sredine veštački proizvedeno. Globalna potrošnja ove namirnice bi do 2050. godine mogla da se poveća za 40% do 70%, a kako bi se zadovoljio deo potreba, neprestano se radi na razvoju veštačkog.