Dugo sedenje može biti opasnije nego što smo do sada mislili

Nedavno istraživanje objavljeno u Journal of the American Heart Association nedvosmisleno ukazuje na to da je zdravlje mozga povezano i sa kretanjem.

Ispitujući uzročnike rizika moždanog udara doktori su naime otkrili da previše sedenja može uzrokovati velike probleme s mozgom. Iako su već ranija istraživanja pokazala da fizička aktivnost kod žena i kod muškaraca uveliko smanjuje rizik od moždanog udara, ova novija studija kod 143.180 zdravih ljudi bez istorije moždanog udara, dijabetesa ili raka, uporedila je vreme sedenja i vreme fizičke aktivnosti sa učestalošću moždanih udara, prenosi Večernji list.

- Nije važno samo koliko kilometara protrčite, idete li u teretanu ili na pilates. Morate biti svesni i koliko vremena u danu provedete sedeći; za radnim stolom, u školi ili na poslu ili ispred televizije - rekla je dr Sands o studiji u kojoj se pokazalo da su najmanje aktivni pojedinci, a koji su uz neaktivnost dnevno i sedeli osam ili više sati, imali čak četiri puta veće šanse za moždani udar.

Iznenađujuće je to što su svi ispitanici bili mlađi od 60 godina, pa dr Sands kaže kako se nada da će rezultati više mladih ljudi navesti da obrate pažnju na rizik od moždanog udara.

- Jedan od deset moždanih udara dogodi se kod mlađih ljudi - objasnila je za Well And Good, a dodaje da bismo svi prvenstveno trebalo biti iskreni prema sebi o tome koliko vremena provedemo sedeći ili ležeći na kauču.

A sa sedenjem nije povezan samo rizik od moždanog udara. Prema Američkom udruženju za dijabetes, duže sedenje povećava rizik za visok šećer, povišen krvni pritisak i holesterol.

Iako pravi razlog još nije poznat, jedno od zastupljenijih objašnjenja je da nam se dok sedimo opuštaju veliki mišići, pa iz krvi ne uzimaju dovoljno glukoze. Taj višak glukoze stvara niz negativnih posledica na telo, počevši od oštećenja krvnih sudova, pa do vitalnih organa.

Sedenje naravno nije, ističe dr Sands, jedini uzrok rizika moždanog udara i svako bi za sebe trebalo da razmotri i druge potencijalne uzroke poput porodične anamneze, godina (rizik se povećava kako starite) ili pola (rizik je veći za žene), ali i one koje možemo kontrolirati; poput pušenja, načina života, ishrane i fizičke aktivnosti.