Prva srpska farma muva

Zvuči orvelovski, ali farma muva zaista postoji, i to u predgrađu Beograda! Hiljade i hiljade larvi obične domaće muve koriste se u svakodnevnoj preradi stotina kilograma kokošjeg i svinjskog izmeta za proizvodnju vrhunski kvalitetnog đubriva. Kada završe "proizvodni ciklus", larve ne odlepršaju u obliku muve, već se koriste kao visokoproteinska ishrana za kućne ljubimce, stoku i ribe.

Ovu tehnologiju prerade životinjskog izmeta u Srbiju je donela kompanija "Altamed". Tvorci tehnologije su ruski stručnjaci, a ova firma je sa njima sklopila ekskluzivan ugovor o korišćenju ovog do sada nepoznatog načina prerade organskog otpada. Na ovaj način se prema rečima Aleksandra Mijanovića, šefa proizvodnje na "Altamedovoj" farmi, rešava problem ogromnih deponija životinjskog izmeta.

Jedna farma od 30.000 koka nosilja proizvede dnevno četiri tone organskog otpada. Sada zamislite koja je to količina u celoj Srbiji. Da bi iz ovog otpada prirodnim putem nastalo kvalitetno organsko đubrivo, potrebno je i više od godinu dana. Samim tim deponije su potencijalni zagađivači vazduha, zemljišta, površinskih i podzemnih vodenih tokova. Metodom larve obične muve, svakodnevni tovar organskog otpada sa živinarskih ili svinjskih farmi preradi se za svega pet do sedam dana.

Tako se na farmu u Batajnici svakodnevno doprema 1,5 tona živinskog izmeta, a od te količine dobija se 600 litara najkvalitetnijeg organskog đubriva i 102 kilograma larvi. Istovremeno od jedne tone svinjskog otpada dobija se 120 kilograma larvi i 400 litara kvalitetnog đubriva, poznatijeg kao biohumus.

Larve muva se gaje u posebnim laboratorijama. One se u obliku jajašaca ili tek nastalih jedva vidljivih larvi prenose do već pripremljenog otpada. U sledećih pet dana larva se hrani tim otpadom i poveća svoju veličinu za 300 puta! Petog dana one izbacuju svoj kompletan digestivni sistem u sada već nastali biohumus i napuštaju ga.

Specijalnim tehničkim rešenjima larve se spuštaju u posebne kanale, gde se sakupljaju i odnose na dalju preradu, dok humus ostaje potpuno čist i spreman za upotrebu.

Larve muve i same postaju biomasa koju čini 60 odsto proteina i 20 odsto masnih kiselina. Na taj način one predstavljaju visokoproteinsku hranu za sve životinje. Kada bi se sav organski otpad od živine i svinja u zemlji obrađivao ovom tehnologijom, dobili bismo dovoljnu količinu larvi da se ne mora uvoziti riblje brašno ili koštano mesno tkivo.

Pored toga, upotreba larvi u proizvodnji eliminiše, kako on kaže Mijanović, mogućnost salmonele, ali i nastajanje bolesti ludih krava jer larve ne mogu da prenose prijon, koji inače izaziva ovu pogubnu bolest.

Astronauti jedu larve

Tvorac tehnologije prerade živinskog i stočnog izmeta larvama muva je Institut za biološko-medicinska istraživanja u Rusiji. Interesantan podatak je da je ova tehnologija prvobitno korišćena na ljudima, to jest za potrebe ruskih vojnih i svemirskih programa.

- Pošto ne postoji kapsula koja bi mogla da obezbedi količinu hrane za višemesečni ili čak godišnji boravak u svemiru, ljudi koji su boravili u svemirskim kapsulama su ovom tehnologijom prerađivali svoj otpad i koristili ga za gajenje određenih brzorastućih biljaka. Larve su, naravno, jeli! - kaže Aleksandar Mijanović.