Izazovi i šanse srpskih kompanija u primeni veštačke inteligencije (VIDEO)

Razvijena IT industrija, kao i Strategija razvoja veštačke inteligencije predstavljaju dobru osnovu za implementaciju rešenja iz ove oblasti u svakodnevnom poslovanju.

Srpske kompanije već iskazuju interesovanje za uvođenjem savremenih rešenja u svom poslovanju, a u tom pogledu ne zaostaju puno za svetskim tokovima. Različite platforme, kreiranje sopstvenih procesa, integrisanje tehnologije i poljoprivrede su samo neka od inovacija koje postaju sve zastupljenije u privredi.

U susret konferenciji Sinergija 2021., koja će za jednu od tema imati i veštačku inteligenciju, Jovan Stojanović iz AI Society, Marko Marković iz Microsofta i Dubravko Ćulibrk iz Instituta za veštačku inteligenciju govorili su o tome kako kompanije iz Srbije koriste inovacije iz oblasti veštačke intelgencije u unapređenju poslovnih procesa i rešavanju problema.

Savremeni poslovni tokovi zahtevaju sve veću brzinu i niske troškove. Veštačka inteligencija sa svojim mogućnostima predstavlja idealno rešenje, a kako kaže Jovan Stojanović iz AI Society, kod naših kompanija primećen je trend upotrebe različitih platformi koje se razvijaju u inostranstvu, ili ih kompanije pak same kreiraju.

- Ono što može zapravo da se vidi jeste da upravo platforme koje se razvijaju da li kod nas ili u inostranstvu, koriste se u različitim procesima. Mahom kompanije koje se bave konsaltingom, servisom, outsourcingom kod nas, svakodnevno dobijaju sve više uptia od strane njihovih klijenata u oblasti obrade slike, obrade teksta, gde su kompanije prinuđene da razvijaju stvari od samog početka, u smislu algoritama i tako dalje, ili da koriste određene servise platformi koji vam daju uštedu u samom procesu po pitanju i vremena, i novca, a i preciznosti koja vam je potrebna na kraju da biste zaista rešili problem na pravi način - rekao je Stojanović.

Međutim, i pored toga što postoje pozitivni tokovi, Stojanović ipak upozorava da ostaje mnogo prostora za učenje i usavršavanje, naročito u pogledu definisnja i upotrebe podataka koji su jedan od temelja veštačke inteligencije.

- Naše kompanije prosto moraju da se uhvate sa tim trendom. Moraju da nauče da mnogo brzo i mnogo agilnije da učimo da implementiramo određene promene i da se zapravo ne bojimo toga. I ta kultura koja je zasnovana na podacima mora da bude jedan od osnovnih fundamenata u građenu zdravih organizacija, gde do sada, to moram da kažem, i nije bila kultura, gde možemo da vidimo i u ozbiljnijim korporacijama nije se vodilo računa o podacima, a zapravo, ako govorimo o oblasti veštačke inteligencije, svi kažu "podaci su zapravo zlato", novo gorivo i bez toga ne možete ništa da radite konkretno - naveo je Stojanović.

Sličan stav ima i Marko Marjanović iz Microsofta. On takođe primećuje pozitivan trend u sve većem korišćenju rešenja iz oblasti veštačke inteligencije.

- Ono što takođe mogu da primetim, kroz rad sa korisnicima sa kojima Microsoft sarađuje, imamo veliki broj korisnika koji u ovom trenutku ili već aktivno koristi rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, ili istražuje mogućnosti da naknadno rešenja osmisli i nadalje koristi - rekao je Marjanović i dodaje kako u srpskim kompanijama postoji sve veća otvorenost za poboljšanjem, definisanjem i implementacijom različitih grupa rešenja.

- Prva grupa su neki mašinski modeli učenja na osnovu kojih se iz određenih grupa podataka izvlače zakonitosti i obavljaju određena predviđanja, grupisanja ili neki drugi vid pomoći ekspertima da rade sa tim podacima. Onda imamo deo koji se tiče računarske vizije, ili computer vision-a preko koga se iz stvarnog sveta pohranjuju neki elementi i kao takvi pohranjuju kao stvarni podaci u neke baze. I na kraju je onaj deo koji dolazi kao neki vid komunikacije ljudi i računara u obavljanju nekih poslova koji zahtevaju brži nivo odgovora i dublju analizu - zaključuje Marjanović.

Primena veštačke inteligencije u oblasti poljoprivrede iz temelja menja ovu tradicionalnu delatnost koja tokom istorije nije puno marila za tehnološke inovacije.

Taj segment posebno podvlači Marko Marjanović. Govoreći o konkretnom projektu sinergije tehnologije i poljoprivrede, on ističe da sa novim podacima postoji mogućnost da se obezbedi mnogo bolji rod nego sa tradicionalnim metodama.

- Primer u kome je za održanje jedne biljne kulture potrebno izmeriti sve parametre njenog rasta. Od video snimka koji pokazuje stanje lista, stanje stabljike same biljke, do merenja svih nutritivnih vrednosti, temperature vazduha i vlažnosti same zemlje, gde onda dovođenjem tih podataka u vezu sa svim meteorološkim podacima, prepoznavati momente u kojima biljku treba navodniti, prehraniti, kako bi njen volumen bio na najvećem mogućem nivou - izjavio je Marjanović.

Dubravko Ćulibrk sa Instituta za veštačku inteligenciju ističe da je jako značajno što Srbija ima Strategiju za razvoj veštačke inteligencije. On dodaje da je to bitan okvir za implementaciju veštačke inteligncije u poslovne tokove i podvlači kako u tom dokumentu ne nalazi nikakvu zamerku.

- Ja mislim da je postojanje strategije u bilo kom domenu je sama po sebi dobra stvar. U ovom slučaju, pre nego što će se doneti strategija su bile organizovane javne rasprave na tu temu i zaista su pokušali da uključe sve ljude. Ja sam na jednoj takvoj sesiji ovde u Novom Sadu izneo svoje zamereke i mogu da kažem da su ih otklonili. Posle toga nisam našao nešto loše što bih fundamentalno zamerio Strategiji - rekao je Ćulibrk.

U video prilogu možete pogledati detaljnije izlaganje sagovornika: